Колико брзо гас из јужних транспортних праваца може да надомести онај из Русије
Расте зебња да Руси, ни после ремонта Северног тока, неће одврнути вентиле, а то би угрозило снабдевање гасом и западне и централне Европе. И док Брисел позива на солидарност у случају несташица, све више чланица узда се да ће руски гас моћи да замене количинама које ће стизати из јужних и југоисточних гасних праваца. Стручњаци упозоравају – то не може тако брзо.
Грчка и Бугарска повезале су се гасним интерконектором и од прошле седмице почело је његово пуњење. Поред допреме течног гаса биће повезан и са гасоводом којим стиже гас из Азербејџана.
И Србија рачуна на њега, јер гради гасовод до Бугаске. Мађарска и Румунија договориле су се о повећању капацитета свог гасног интерконектора.
"Тренутно више од половине мађарског гаса долази са југа. Јужне транспортне правце треба ојачати, јер очекујемо да ће се појавити нови ресурси. Заправо, само овде можемо реално очекивати нове ресурсе и гас са југа може да стигне на читав европски континент", рекао је Петер Сијарто, министар спољних послова и трговине Мађарске.
Стручњаци ипак упозоравају да се на гас из нових извора не може ускоро рачунати. Вишкова гаса је мало, посебно из Азербејџана јер су испоруке везане дугорочним уговорима. Јужним коридором - који чине гасоводи ТАНАП и ТАП количине и транспорни капацитети су огрничени. И амерички течни гас споро стиже, а у Европи нема довољно ни ЛНГ терминала за његов прихват.
"Сви извори гаса, који су се могли пронаћи су пронађени. То је заиста тржиште са мало активности. Није тако лако јер све зависи од гасне инфраструктуре, терминала за течни гас и количина које могу да се произведу. Све су то спори процеси и потребно је време и то једноставно не може да се изгради тако брзо", каже Фабиан Хунеке, стручњак за енергетику.
И док се чека завршетак ремонта гасовода Северни ток - главног дотока руског гаса у централну и западну Европу - земље праве планове рационалне потрошње енергије. Немачки министар је то симболично и описао на примеру свог министарства.
"У Министрству смо добровољно прилагодили прописе о грејању и хлађењу јавних зграда. Јавне зграде морају се расхлађивати када темпертура пређе 26 степени, а зими морају да се загревају на најмање 20 степени. У Министарству се сада не знојимо само метафорички, већ стварно мало више", каже Роберт Хабек, министар економије и енергетике Немачке.
Планове снабдевања тешко је направити. То потвђује чињеница да и чланице Европске уније које позивају на међусобну испомоћ у случају несташица енергената, истовремено забрањују извоз - за сада углавном нафте и деривата.
Коментари