Рајаковић: Сваки проценат уштеде је значајан, не играјте се термостатима клима уређаја

Због рата у Украјини енергетска криза поприма несагледиве размере. У недостатку енергије многе земље враћају се и угљу од кога су већ биле одустале. Прете несташице а цене енргената незаустављиво расту у целом свету, а већ трпе и грађани и привреда европских земља које зависе од руског увоза. Планови штедње, који се најављују за зиму, све су оштрији а због расхладних уређаја неке државе већ рационализују потрошњу.

Од августа ступа на снагу забрана Европске уније о увозу руског угља. Хоће ли то донети нови потрес на електроенергтском европском тржишту?

Професор Никола Рајаковић је рекао гостујући у Дневнику РТС-а да ће то свакако довести до потреса и да је немогуће у енергетици нешто заменити брзо, јер је енергетика прилично успорена област.

"Ако сте зависни од нечега 40, 50 године, а у европским термоелектранама увозни угаљ из Русије учествује са око 70 процената. Тако да ће то бити велики поремећај који ће имати утицаја и на цене угља и на цене електричне енергије. Али за очекивати је да то буде озбиљан удар", навео је Рајаковић.

Према његовим речима, замена угља из Русије и Украјине је наравно могућа - имамо аустралијски угаљ, угаљ из Северне Америке из Африје и Колумбије, али све је на дугом штапу и ту нема брзих решења.

"Струка је дефинисала дугорочне и краткорочне циљеве у оквиру енергетике, односно да треба да се одржи добар баланс, на дугорочном плану декарбонизација, постепено напуштање угља, а са друге стране, наредне две, три зиме не могу дати брза решења и морамо се враћати постојећим термоелектранама и угљу као енергенту, који не може брзо да буде замењен", истакао је Рајаковић.

Када је реч о ситуацији са угљем у региону, напомиње да је она проблематична као и у Европи.

"Регион је зависан од угља у великој мери. Електропривреда Србије ради у овом тренутку интензивно да оспособи производне капацитете термоелектрана за наредну зиму и да припреми што веће количине угља. Угаљ је стигао до 400 долара по тони, што је 200 посто повећање у односу на пре годину дана", каже Рајаковић.

Напомиње да је струја сада 300 до 400 евра по мегаватсату.

"Додатне две тешкоће које имамо је додатна потрошња због високих температура и рада климатских уређаја и лоша хидрологија, дотоци на рекама су нам екстремно ниски", истакао је Рајаковић.

Како је додао, дугорочније гледано за штедњу је неопходна енергетска ефикасност - фасаде и прозори, а као краткорочни савет навео је да се не морамо расхлађивати тако да у становима буде 19 степени, а чак и из здравствених разлога је лоше.

"Не играјте се са термостатима на еркондишн уређајима, подесите на једну температуру и оставите да ради. Гледајте да проветравате просторије, струјање ваздуха је изузетно важно. И коначно влажност. Не можете држати високу влажност у просторији јер онда и нижа температура производи веома неповољан утисак", рекао је Рајаковић.

Истиче, да су све те уштеде реда процената, нису драматичне, али свака проценат уштеде у енергетици је значајан.

"Не можете ви руски гас, од кога сте зависни 50, 60, а неке земље и 70 посто, не можете прекинути одједном, али неколико процената поступно можете", каже Рајаковић.