Михајловић: Идуће године 30 до 40 одсто гаса од других снабдевача

Зорана Михајловић је истакла да држава ради све да гаса буде довољно ове зиме, а да кроз повезивање са другим земљама Србија добије могућност да гас купује и од других снабдевача.

"Нисмо искористили прилику да неке ствари урадимо ранијих година, али верујем да ћемо сада убрзано радити како више не бисмо зависили само од једног снабдевача гасом. Идуће године у септембру Србија завршава гасовод Ниш-Димитровград и кроз тај гасовод моћи ће да стиже и гас од других снабдевача, пре свега из Азербејџана и из ЛНГ терминала у Грчкој", рекла је она гостујући на ТВ Хепи, саопштило је министарство.

Каже да се већ сада разговара са Министарством енергетике Азербејџана о закупу капацитета за идућу годину.

"До тада, имамо уговор и са Руском Федерацијом, могућност за складиштење гаса и у Мађарској, као и залихе у нашем складишту у Банатском Двору и радимо на томе да обезбедимо да свега буде довољно", рекла је Михајловићева.

Она је додала да је за гасну безбедност посебно важно повезивање са суседима и да Србија планира да гради гасне интерконекције и са Румунијом, Северном Македонијом, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Говорећи о транзицији ка чистијим изворима енергије, она је рекла да је за Србију важно да гради нове енергетске капацитете, пре свега да почне изградњу реверзибилних хидроелектрана, Ðердапа 3 и Бистрице, које су важне због балансирања и сигурности у снабдевању кад се повећа коришћење обновљивих извора енергије.

"Морамо бити свесни да је за две и по године у нашем региону скоро 20.000 људи умрло као последица емисија из електрана који користе прљаве изворе енергије. Осамнаест термоелектрана у нашем региону произвело је четири пута више емисија штетних гасова него 220 термоелектрана у земљама ЕУ. Због тога треба да учинимо све обезбедимо да имамо довољно енергије и да то буде чиста енергија, а то можемо само кроз нове инвестиције", рекла је она.

Отпори том процесу не постоје ни код привреде ни код грађана, навела је министарка Михајловић и истакла да су највећи кочничари процеса декарбонизације јавна предузећа, који би да се ништа не мења, иако би управо зелена енергија могла да им донесе озбиљне профите.