Евро вреди као долар, чека се интервенција централне банке

Овог уторка (12. јула) на тржишту новца један евро вреди један долар, што је најслабија вредност европске валуте у двадесет година. Тачније, евро је и даље за нијансу јачи од долара пошто се за један евро добија 1,0011 долара.

Апсолутно најнижи курс је владао недуго након увођења заједничке валуте, почетком маја 2001. кад је евро вредео само 83,8 америчких центи.

Садашњи курс је пре свега одраз опрезности светског тржишта капитала када је реч о стању у зони евра. Европа је много теже погођена тешкоћама у снабдевању енергијом од САД.

Упркос значајним поскупљењима, Европска централна банка заостаје за мерама других земаља – референтну каматну стопу подигла је не само америчка банка Фед, него на пример и Велика Британија или Швајцарска.

Зато вредност евра опада већ недељама, не само у односу на амерички долар, већ и на кинески јуан и друге валуте.

Ипак не дешава се ништа драматично јер у привреди Европе нема озбиљнијих тешкоћа. "Стање је још добро, али је веома крхко", сматра Улрих Лојхтман, стручњак за девизно тржиште Kомерцбанке.

Више се не исплати чак ни извозницима

С друге стране, мања вредност евра не мора бити недостатак. Роба произведена у зони евра је јефтинија на светском тржишту што би земљи-извозници као што је Немачка могло бити чак и од користи.

Али проблем је у томе што се енергенти, и већина сировина на светском тржишту, обрачунавају у доларима.

"Све док делове или сировине увозите из земаља ван Европе или ако вам за производњу треба много енергије, та рачуница пада у воду", каже Соња Мартен из банке ДЗ.

А управо то се дешава и са немачком привредом. Због раста цена енергената које ова земља мора да увози, овог маја је спољнотрговински биланс био негативан – што се готово не памти у Немачкој.

Минус у односу на увоз износи, додуше, неких 900 милиона евра – при волумену извоза од 124,7 милијарди евра то није толико драматично јер и извоз непрестано расте, али је очито да чак ни Немачка више нема никакве користи од "јефтиног" евра.

Ако ништа друго, онда би већ и то за Европску централну банку (ЕЦБ) требало да буде разлог да "притисне кочницу" и смањи волумен новца у оптицају. Јер, рачун у доларима за нафту или гас мучи баш све државе.

Не може све да остане на речима

Али, из Франкфурта се засад чују само најаве да ће то учинити. "ЕЦБ може најпре да покуша да интервенише вербално", сматра Соња Мартен.

Али њено искуство каже и да су такве претње добра прилика за шпекуланте на светским берзама, а некакав дугорочни учинак се не постиже само речима.

Ипак, кривуља односа евра и долара се у последње време упорно спушта, али показује и чудне скокове и падове који тешко могу да се објасне актуелним догађајима у свету.

"То показује нервозу на тржишту", каже Мартен.

Ритам се још увек диктира с друге стране Атлантика. Због политике америчких Федералних резерви, али и из других разлога изгледа да инвеститори и шпекуланти имају више поверења у америчке вредносне папире, а већ и због тога им требају долари.

Шта ће се десити ако ЕЦБ, као што је више пута најавила, подигне каматну стопу у јулу, можда чак и значајније него што се очекивало?

Тржиште је нервозно

Још се није родио онај ко би могао да тачно сагледа расположење тржишта и предвиди исход.

Михаел Хајзе, економиста из фирме HQ Trust, лако може да замисли да у неком тренутку поново почне снажан раст евра који би могао да се врати на цену од 1,10 долара, па и вишу. Јер, он сматра да је вредност долара тренутно прецењена.

Финансијска тржишта највише мучи неизвесност, поготово кад је реч о испоруци руског гаса тржишту Европе.

Али ако ту не буде драстичних потеза, Улрих Лојхтман сматра да би евру у догледно време опет могла да скочи вредност.

"Овако низак курс евра у сваком случају не сматрам оправданим", каже економиста Kомерцбанке.