Кад се одступи од грађевинске дозволе – инвеститору, где су паркић и паркинг

Бежанијска коса, једно од ретких градских насеља које је грађено по мери сваке породице. Широки булевари, пешачке и бициклистичке стазе, паркови, зелене површине.

У Србији се гради на сваком кораку, а случајева у којима инвеститори мимо прописа и нелегално зидају и руше, све је мање.

"Дивља градња је вишедеценијски проблем ове државе, она је почела 70-их година интензивно. То говори да градња без грађевинске дозволе није издвојен инцидент већ је генерални ток градње у Србији и може се рећи да је трећина Србије подигнута без грађевинске дозволе", каже Александар Јевтић из Удружења урбаниста.

Последњу измену закона о градњи стручњаци описују као рестриктивну и успешну, првенствено у заустављању дивље градње. Забрањена је трговина некретнинама које нису изграђене у складу са законом. Утврђена су правила од којих се не одступа.

Они подразумевају минималне прописане проценте зеленила, број паркинг места. Проблем настаје када инвеститор приликом изградње одступи од издате грађевинске дозволе.

Александра Дамњановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја, каже да у пракси има примера да се многи инвеститори не придржавају и у тим ситуацијама казна за инвеститоре јес да такав објекат не може да добије употребну дозволу, не може да се упише својина на том објекту.

"Велики је притисак на инвеститора и он не може да има тај финансијски бенефит уколико не укњижи, упише право својине на тај објекат", рекла је Дамњановићева.

Анализом удела биолошки вредних зелених површина у новобеоградским блоковима, уочена је тенденција линеарног пада удела зеленила у стамбеним блоковима, због чега се све више купаца жали на непоштовање услова. Прва санкција у кршењу правила је стопирање грађевинских радова.

"Санкције се можда не спроводе ефикасно тако да људи и даље прибегавају да некако заобиђу закон и да добију већу површину. Али сматрам да су то ипак сада више појединачни случајеви", каже Горана Чанковић из предузећа "Енергопројект – урбанизам и архитектура".

У планирању, чини се, за изградњу нових стамбених и пословних објеката приоритет имају интереси инвеститора, изражени кроз профит, а на штету јавног интереса и осталих учесника у градском животу. Ипак, стручњаци сматрају да није тако.

"Данас се инвеститори придржавају закона и правила струке, а све у циљу да удовоље клијентима будући да је на тржишту некретнина велика утакмица", каже Чанковићева.

"Планови се чешће и брже мењају у корист инвеститора, мање у корист грађана и заштите јавних интереса, али та прогресивност и пропулзивност урбанистичких планова доводи до тога да се планска решења више поштују. Доста је негативних конотација на све ово што се дешава у градњи, али генерално би се могао дати један позитиван печат и позитивна оцена на цео тај поступак", истиче Александар Јевтић.

Постоје различити инвеститори, а самим тим и различити типови градње.

Реакција грађевинске инспекције не изостаје, нелегална градилишта се затварају, али исход је често исти, упркос забранама, инвеститори настављају градњу, зато је, закључују саговорници, неопходно да се и струка и јавност укључе и да се изврши притисак и на инвеститоре и доносиоце урбанистичких планова да буду у складу са интересима грађана.