Како су се показале е-фактуре у првих месец дана - шта добијају грађани, а шта привреда

Од 1. маја наступила је обавеза субјеката јавног сектора да примају и чувају електронске фактуре и да издају електронске фактуре другом субјекту јавног сектора.

Такође, тада је наступила обавеза субјеката приватног сектора да издају електронску фактуру субјекту јавног сектора. Обавеза субјекта приватног сектора да прими и чува електронску фактуру издату од стране субјекта јавног сектора, примењиваће се од 1. јула 2022. године.

Обавезе издавања и чувања електронске фактуре у трансакцијама између субјеката приватног сектора наступају од 1. јануара 2023. године. То су уједно и датуми од када се примењује и обавеза да се електронски евидентира обрачун пореза на додату вредност.

Славица Савичић, државни секретар у Министарству финансија наводи за РТС-у да је систем е-фактура 1. маја стартовао у јавном сектору, а да ће се потом уводити и у приватни сектор.

"Јавни сектор је овде био први на удару да тако кажем, они су већ ушли у систем 1. маја. Лагано ће улазити приватни сектор и коначна имплементација ће се десити тек 1. јануара 2023. године", каже Савичићева.

Основни циљ је је каже - постизање транспарентности, ефикасности и сузбијања сиве економије. 

То су, каже, стратешки, циљеви којим тежимо, тако да е-фактуре и е-фискализација служе како бисмо имали бољу контролу над системом свих трансакција у Републици Србији, што ће допринети и буџету. То је био и захтев привреде, а овим се и њима олакшава пословање.

Она је додала да је тај процес био изазован, јер се ради о две потпуно нове области, као и да су оба закона - Закон о фискализацији и Закон о е-фактурама била захтевна.  

Указује да се ради о два нова система, те да одређене сугестије које добијају и од стране јавног сектора и од стране приватника који морају у овом тренутку да издају фактуре јавном сектору негде у ходу исправљају.

"Све што уочимо у току имплементације, ми ћемо да и даље исправљати, кориговати. Тако да нема никаквих проблема, али усаглашавање ће и даље тећи", наводи Савичићева.

Указује да су е-фактуре усклађене са осталим законима.

"Ту се води рачуна и кроз процес доношења закона али и касније у току имплементације. Свака нова ситуација изазива гомилу питања и недоумица и зато смо ми ту. Поента је да оне буду благовремено кориговане. Тако да је суштина нашег приступа, како тима који ради у оквиру Министарства финансија тако и у Пореској управи, да све оно што видимо као потребу, што можемо кроз техничке ствари да исправимо или кроз подзаконске акте ми ћемо то и даље радити. Нема никакве неусаглашености већ се ради о побољшању система", указује Савичићева.

Шта добијаjу грађани, а шта привреда 

На питање - шта новим системом е-фискализације и електронских фактура грађани добијају наводи да је реч о неким индиректним позитивним ефектима и у поступку е-фискализације и у поступку е-фактура.

"Министарству финансија су битна оба процеса. Чини ми се да фискализација има виши утицај на грађане односно видљивија је. Е-фактуре су више везане за пословање привреде. За привреду је битно да то буде брзо, ефикасно са што мање трошкова, па кад погледате те елементе у односу на привреду и систем е-фактура добијамо нешто што је бољи ефекат за привреду, мање трошкова, па опет имамо неки ефекат који се и посредно на неки начин одражава на грађане", каже Савичићева.

Указује да је е-фискализација видљивија за грађане.

"Јер на дневном нивоу имају прилику да буду у продавници или где год и да добију фискални рачун и ту је можда битан елеменат тиме што се на тај начин суштински кроз већи обухват, кроз неку правовремену информацију у Пореској управи на неки начин убрзавају процеси, сузбија сива економија, што значи негде већи прилив за буџет Републике Србије, па све то иде опет на грађане и онда имамо тај индиректан ефекат који је битан и за привреду и за грађане", каже гошћа Јутарњег програма.

На питање да ли су е-фактуре обавезне и за снабдеваче београдских општина који су на тендеру добили посао одговара потврдно.

"Да, јесу, све што иде ка јавном сектору постоји обавезност", указује гошћа Јутарњег програма. 

Указује да су повезане базе података Пореске управе и система електронских фактура.

"Пореска управа може да види одређени сет података којије њој битан за пословање", указује Савичићева.

Наводи и да грађани сва питања могу поставити на сајту Министарства финансија.