Глобална кретања се преливају и на банке – расту цене услуга

Владимир Васић је гостујући у Београдској хроници рекао да новац који узмемо треба да уложимо у нешто добро и учинимо да он ради за нас, а не обрнуто.

"Уколико имате лоше прозоре на кући, узмите кредит и замените их, и онда ћете имати мање трошкове електричне енергије, јако брзо ћете уштедети. Или, уколико имате фирму, купите неку машину која је продуктивнија, ефикаснија, искористите овај моменат и будите конкурентни на тржишту", саветује Васић.

Од када постоји банкарство процењује се коме дати кредит, а коме не, и то је, како каже, пословна политика сваке појединачне банке. 

"Када имате добре економске показатеље у целом свету, раст друштвеног производа, раст плата и томе слично, и стабилно снадбевање, онда је политика кредитирања мало лакша, односно једноставнија и тај новац је доступнији. Међутим, чим се неки поремећај јави, било где у свету онда се увек размишља - како то може да утиче пре свега на портфолио већ пласираних кредита које банке имају код себе, јер знате, увек када ви одобравате кредит очекујете да ће бити добро или процењујете да ће бити добро. Међутим, дешавају се ствари попут ковида 19,  које нисте могли да предвидите у свом плану", истиче Васић.

И таман кад смо изашли из ковида, додаје он, појавио се сукоб Русија - Украјина, Русија - свет, који такође доноси једну дозу знака питања било коме, па и банкама, и наравно сушна година која је утицала на пољопривреду, на приносе цене.

Они који имају стамбене кредите кажу да су им рате повећене чак и до пет одсто.

"Пажљиво прочитати уговор, постоје две врсте камата" 

Васић је навео да то зависи од тога који кредит имају. Саветује грађанима да пре потписивања добро прочитају уговор, јер постоје две врсте камата - фиксна и варијабилна.

"Претпостављам да су у питању динарски кредити са варијабилном каматном стопом. Оно што свако од нас треба да уради је да пажљиво погледа уговор. Ако сте узели динарски кредит и имате фиксну каматну стопу, онда до краја истека вашег уговора плаћате исту месечну рату", објашњава Васић.

Уколико имате варијабилну каматну стопу, додаје он, такав сте уговор потписали, имате маржу банки и имате рецимо "Блибор", то је просечна каматна стопа по којој банке размењују динаре на тржиштима у Србији.

"Онда постоји могућност због промене политике, односно затезања каиша, монетарне власти желе да учине мало новац недоступнијим централној банци управо из разлога што постоји инфлација. А инфлација постоји зато што се пореметила понуда и тражња, нема довољно гаса, односно не можете да га нађете и не можете да нађете нафту, и кад то двоје саберете онда добијете инфлацију и та инфлација мора да се гаси, а гаси се тако што смањите тражњу. А тражњу ћете смањити тако што учините кредите недоступнијим", објашњава Васић.

"Глобална кретања се преливају и на банке" 

Грађанима последњих дана стижу обавештења из Поштанске штедионице о повећавању трошкова одржавања рачуна, повећавању тарифа.

Гост Београдске хронике наводи да се дешава повећање цена услуга, и да има више разлога за то.

"Конкретно у овој банци не знам разлог, али један од разлога за повећања цена таквих услуга је ово глобално кретање. Обично људи кажу - па какве везе имају гас и нафта са банкама. Имају, јер су ланци снадбевања покидани и ви данас ако хоћете да један хардвер поручите, чекаћете годину и по до две године, а цена је 20 до 30 одсто већа него пре избијања украјинско-руске кризе. Тако да се све то прелива на банке. То не значи да ће свака банка у том истом тренутку подићи цене, већ процењује тренутак када ће доћи до корекција цена својих услуга", закључио је Васић.