Деспотовић: Струја треба да поскупи 20 до 40 одсто и више

Јован Деспотовић је навео да је последњих година ЕПС имао одобрење да повећа цену пет до седам посто и није то учинио, него је подизао по два посто.

"То се с поскупљењем акумулисало и сада је то неких 20, 30, 40 и више посто повећање цене. Ко ће да одобри и пресече – не знам", рекао је Деспотовић.

Додао је да грађани морају да знају да ЕПС већ касни са ценом струје.

"Није коришћено ни оно поскупљење које је ЕПС могао да искористи. Ко је кочио, не могу да кажем", рекао је он.

Деспотовић је навео да цена струје није само економска категорија, него је битна због уштеде ресурса односно угља и воде.

"И због тога је треба подићи, и да се и тако људи упозоре да не могу да троше неограничено за мале паре, јер штедње нема када су вода и струја готово џабе. Не сме више да се пропушта прилика за повећање цена струје, да би се људи дисциплиновали", поручио је.

Количина електричне енергије коју ЕПС увози мења се од ситуације до ситуације и у току дана, навео је и додао да се управља се производњом струје са реверзибилне хидроелектране Бајина Башта.

Навео је и да је увожено између 20 и неколико стотина мегават-сати дневно.

Деспотовић је истакао да индустријски потрошачи сада плаћају 75 евра по мегават-сату, и оценио да је то потцењено, односно испод цене увоза коју плаћа ЕПС.

"Мислим да то мора да се повећа. Само неколико дана је увоз био 30 до 50 евра по мегават-сату, а редовно се плаћа већа од те цене", рекао је он.

Деспотовић сматра да ће цена за привреду морати да се повећа па нека један део плаћа држава а један део привредници.

Оценио је да је одобрени увоз угља одлична ствар за ЕПС и подсетио да је угаљ и раније увожен, а не само крајем прошле године.

"Кад се саплетете у ископу домаћег угља, онда у већој количини увезете угаљ, премостите проблем и идете даље. То није катастрофа, ни пропаст света, можда је требало мало раније реаговати са увозом угља, као што је раније рађено", рекао је он.

Упозорио је да су ризици ако не буде повећање цена струје да ће држава све више да плаћа увоз струје, као и да се даље девастирају и водни ресурс и угаљ, јер ће бити коришћени како се мора а не како би требало.

Деспотовић је подсетио да се повећање производње у Србији до кога је дошло кроз развој привреде није испратило изградњом нових капацитета у ЕПС-у, а као пример навео да се хидросектор 30 година није померио с места.

"Поскупљења струје мора да буде, јер оно најбоље што имамо од ресурса, а то су вода и струја, готово уопште не плаћамо", поручио је он.

Грејање јефтино у односу на рачун за мобилни телефон

Указао је да су и грејање и хлађење на струју врло јефтини за грађане у односу на друге ствари, попут рачуна за мобилни.

"Зашто је изостао притисак на грађане у последњих па и две деценије да се штеде струје и вода. То није популарно. А то је повратна спрега, када би се штедело било би много боље. Не штеди се само због цена него због тога што те ресурсе треба чувати", поручио је он.

Деспотовић је истакао да је неопходна и планска студија коришћења постојећих капацитета која ће све обухватити – и поправку и ремонт и дораду капацитета.

Упозорио је и да управљање водним ресурсима у Србији готово не постоји, јер је надлежност подељена на пет министарстава.

Рекао је дa је неопходно да управљање ЕПС-ом буде засновано на ономе што имамо у рукама.

"Нисам љубитељ угља ни термоелектрана, нити хидроелектрана посебно – већ само у контексту. Морамо морамо много бољу координацију да имамо, а те координације нема", рекао је он.

Додао је да су обновљиви извори енергије изванредан шлаг на торту.

"Ја сам и за соларне и ветрогенераторе у највећој могућој мери да би допуњавали ово што нам је у рукама" рекао је он.

Додао је да је неопходно поправити све што је покварено у термосектору, и да капацитети буду на вишем технолошком нивоу, и упозорио да у хидросектору многе ствари који су започете нису урађене.

"Морамо да направимо такозвану планску студију, која креће од онога што имате у рукама. Координација може да се направи тек ако се направи стратегија. ЕПС има незавршене стратегије, једну прави Министарство рударства и енергетике, а нису усаглашене. Моје скромно мишљење је да држава мора прво да направи стратегију, па онда да се ради по секторима", закључио је Деспотовић.