На минималцу око 400.000 грађана – синдикати траже повећање, послодавци против опорезивања

Олгица Јовановић ради за минималну плату и уз супругову зараду, тек нешто већа од њене и са двоје деце, каже да живи врло тешко.

"Док платим струју, инфостан и друге режије, нама не остане од тога ни за десет дана живота за храну, да не причам, треба и за хигијену, да се обучемо. Кад идем у продавницу да пазарим са 2.000 динара једну кесицу купим и то су само намирнице, од тога не може да се живи месец дана", прича Олгица Јовановић.

У Самосталном синдикату кажу да су на Социо-економском савету тражили поновне преговоре о минималној цени рада због тога што је потрошачка корпа у последња два месеца прошле године порасла хиљаду динара, а још толико је поскупела до априла ове године.

"Доћи ће до рапидног пада животног стандарда запослених у Србији и мислимо да је крајње време да седнемо и отпочнемо преговоре који ће значити један значајнији скок плата како бисмо издржали ово што нас очекује у овој години", наводи Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије.

Криза је погодила и послодавце јер су многи од њих имали потписане уговоре у еврима, а инфлација је и у еврозони достигла 7,5 одсто. Послодавци сматрају да минимална зарада не треба да буде опорезована.

"Са прогресивним опорезивањем плата ми бисмо дошли до тога да кроз минималну цену рада стигнемо и престигнемо потрошачку корпу колико кошта. Међутим колико год послодавци и синдикати тражили тако нешто - Влада је нема на те ствари", указује Бошко Савковић из Уније послодаваца Србије.

А Влада је и највећи послодавац, па од ње и зависи минимална цена рада. Да ли ће и када бити разговора о повећању минималца и осталим зарадама и пензијама, нисмо успели да сазнамо у Министарству рада.