Уколико штедиш имаћеш мање а не више – да ли вреди чувати новац у банкама

Уколико штедиш имаћеш мање а не више. Замислите ефекат таквог рекламног слогана на стимулисање штедње. Ипак, то је и ове године стварност у неколико европских земаља.

Када је реч о штедњи, и наша као и остале централне банке штеде. Али штеде и пословне, тако што полажу дневне вишкове новца код централне банке. За неке улоге добијају камату, а за неке плаћају Народној банци.

Народна банка Србије, на пример, наплаћује камату од банака, и то у пет случајева.

– на преконоћне кредите за одржавање ликвидности,

– на кредите и пласмане који нису враћени у уговореном или прописаном року,

– на разлику између обрачуна и оствареног просечног дневног стања обавезних девизних резерви,

– на износ позитивне разлике девизне резерве,

– на износ позитивне разлике на динарске обавезне резерве.

Народна банка плаћа камату:

– на износ оствареног просечног дневног стања који не прелази износ обрачунате динарске обавезне резерве,

– на вишкове ликвидних средстава, ради ублажавања економских последица ковида 19.

Камата за евро у еврозони и даље је у минусу – 0,47 одсто. Тако је код нас динарска штедња исплативија од оне у еврима, због стабилног курса и виших камата.

"Пројекције за еуролибор су да ће се до краја године из минуса кретати негде до нуле. Тако да очекујем да ће и то имати ефекта на каматне стопе за индексиране кредите, пре свега стамбене кредите које су наши грађани узимали у домаћим банкама. Не очекујем да ће то бити неки велики износ, ја очекујем да ће се то дешавати у некој зони до краја године од 0,2 до 0,3 одсто", наводи Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке.

Ипак, ове године стопа инфлације је изнад камата на депозите, штедњу, па и остале хартије од вредности. То је, кажу економисти, слична краткотрајна ситуација као у време нафтних шокова седамдесетих година прошлог века.

"Мислим да то неће дуго трајати. Прво, централне банке ће подићи референтне каматне стопе, а тиме ће инфлацију довести под контролу, па ћемо опет присуствовати оној уобичајеној ситуацији, а то је да су реалне каматне стопе позитивне", наводи Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Ово је, додаје он, један тренутак и свако треба да погледа шта су му алтернативе.

"Ми јесмо банкоцентрично тржиште, и ми имамо навику и склоност као и европско тржиште да штедимо код банака. Ако је неко спреман да преузме већи ризик и да очекује већи принос за дати ризик, он има друге финансијске могућности", додаје Грубишић.

Систем у Србији сличан чешком, али не треба очекивати слепо копирање 

Наш систем флуктуирајућег руководећег курса сличан је чешком моделу. Централна банка Чешке почела је претходних дана да подиже неке камате како би спречила инфлацију.

Ипак, због разлике у трговинским позицијама, где се Чешка боље котира на листи извозника, а Србија увозника, не би требало очекивати да ће наша Народна банка слепо копирати мере монетарне политике званичног Прага.