Ајвар, малина, кулен, кобасица, сир – шта још може на списак "заштићених"

На листу производа са заштићеним географским пореклом почетком априла уписала се и пиротска пеглана кобасица. Ту ознаку имају још и, рецимо, чувена ариљска малина, футошки купус, сремски кулен, лесковачки ајвар, златарски сир…

На газдинству Миланке Тртовић из Нове Вароши годишње се произведе око девет тона пуномасног златарског сира. Процес добијања ознаке заштите географског порекла трајао је, објашњава, три године.

"За наше газдинство значи много заштита географског порекла, јер самим тим смо наше потрошаче приближили производу – одакле долази, ко га производи и од којих грла је произведено", каже Миланка Тртовић.

Лесковачки ајвар омиљен је и у Србији, и ван граница наше земље. Добијање заштите географског порекла коштало је око 150.000 евра, а велику помоћ у том процесу произвођачи су, кажу, имали од регионалне привредне коморе. Ови производи су све траженији, па се тако годишње у удружењу произведе око 50.000 тегли. Упозоравају, међутим, да свест о заштити није довољно развијена у Србији, због чега су честе злоупотребе.

"На територији Јабланичког округа се произведе између 700.000 и милион тегли за продају. Нажалост, само 50.000 тегли произведе Удружење, остало се производи у сивој или црној зони", наглашава Милан Петковић, директор Удружења "Лесковачки ајвар".

Удружени произвођачи десет заштићених производа

Са жељом да размене искуства и заједно се представљају на манифестацијама, произвођачи десет заштићених производа формирали су Савез Оригинал Србија. Крајем прошле године покренули су пројекат "Дијалогом до оригинал производа".

Циљ је да се ојача сарадња локалних власти и произвођача производа са географским пореклом. Као пример добре праксе истичу Нови Сад који од 2016. субвенционише сертификацију ових производа, за шта је утрошено око девет милиона динара.

"Купац може бити сигуран да добија онај производ за који је платио. Аутентичан производ са тог неког подручја. Такође, локалне заједнице могу имати велике користи од ових производа, јер могу утицати на развој тих локалних заједница нарочито у малим руралним срединама", објашњава Мирјана Милутиновић, председница Савеза произвођача производа са географским пореклом "Оригинал Србија".

По важећем систему заштите географског порекла у Србији, старом тридесетак година, ова ознака добија се без ограничења, а у Европској унији на седам година. Изменама, та ознака ће се губити уколико заштићени производ нико не буде производио.

Који би производи могли да се нађу на листи заштићених у ЕУ

Сада су на списку и они производи којих нема на тржишту, јер су их, на пример, заштитиле компаније које више не постоје. На списку од око 1.350 заштићених производа у Унији могли би да се нађу и неки од домаћих производа.

"За сада имамо три спецификације. Фрушкогорски липов мед, ариљска малина, пиротски качкаваљ. Оно што треба је да донесемо регулативу која ће се односити само на пољопривредно-прехрамбене производе, који ће омогућити јасне поступке заштите наших производа на нивоу ЕУ. То јесте добра ствар и са аспекта државе и произвођача да добију што конкурентнију позицију како на домаћем, тако и на тржишту ЕУ", наглашава Бранислав Ракетић, шеф одсека за декларисање, шеме квалитета и органску производњу Министарства пољопривреде.

У наредном периоду један од задатака државе биће већа промоција производа са географским пореклом, како би потрошачи заиста схватили које су њихове предности у односу на сличне производе који немају ту ознаку.