Реконструкција лука Прахово и Богојево – пола милијарде евра за најјефтинији превоз
У српским лукама прошле године је претоварено шеснаест милиона тона робе, што је добар резултат, имајући у виду да се тек последњих година инвестира у тај вид превоза. Држава је одлучила да после друмског, железничког и ваздушног саобраћаја већу пажњу посвети најјефтинијем транспорту.
На 861 километру Дунава, лука Прахово је прва на улазу у Србију. Уз луку Богојево, сада ће бити и прва која се реконструише. План детаљне регулације је завршен, а при крају је и добијање грађевинске дозволе.
Бранко Марковић, заменик директора за корпоративне послове "Еликсира Прахово" каже да је важно што ће капацитет претовара да се подигне са два милиона на три и по милиона тона.
"Најзначајнији послови који ће овим пројектом да се ураде, то је затрпавање зимовника. То је око три хектара. Лука ће тиме да добије на простору. Добићемо отворено-затворена складишта, што тренутно немамо", објашњава Марковић.
Шта је у плану
У плану је отварање још једног улаза у луку и изградња зеленог терминала за збрињавање отпадних вода и уља из бродова.
Вељко Ковачевић, помоћник министра за саобраћај и безбедност пловидбе наглашава да је лука Прахово значајна не само за индустрију хемијских производа која се налази у непосредном залеђу луке, већ и за РТБ Бор.
"Омогућићемо коришћење те луке и од стране других привредних субјеката који се налазе у ширем привредном залеђу луке Прахово. Мислимо, пре свега, на привредне субјекте који раде у оквиру слободне зоне Пирот", појашњава Ковачевић.
Стручњаци кажу да се луке граде према потребама привреде, али и да морају бити спремне да испуне захтеве свих потенцијалних корисника.
Професор др Владислав Мараш са Саобраћајног факултета каже да је један од приоритетних будућих праваца развоја увођење, односно изградња и унапређење контејнерских потенцијала.
"То је неминовно и томе ћемо врло брзо сведочити на Дунаву", истиче Мараш.
Улагања у луке
Држава ће ове и следеће године у Прахово и Богојево уложити 500 милиона евра по моделу концесије.
"Ми бисмо нашли партнера. Са њим бисмо направили споразум да у наредних 30 година један део инвестира држава, један део партнер који ће бити и оператер те луке. То ће генерисати нове инвестиције, већи претовар робе и промет", истиче Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Колики је то значајно говори и чињеница да ће концесиони саветник бити Међународна финансијска корпорација, чланица Светске банке, о чему је у Влади пре неколико дана потписан споразум, али и заинтересованост луке Антверпен да уђе на наше тржиште.
Коментари