Жонглирање гасом, све је мало колико је Европи потребно

Да би ЛНГ гас стигао бродовима мора да промени агрегатно стање – из гасовитог да пређе у течно, и да се поново врати у гасовито. За то су потребни и специјални терминали – и одлазни и прихватни, као и бродови. Земље Уније праве планове – Шпанија има највише тих терминала, али недовољно гасних интерконекција са суседима. Естонија и Финска најављују заједнички закуп једног плутајућег терминала.

"Спремни смо да сарађујемо са Финском страном, да заједно изнајмимо овај терминал и поделимо трошкове. Преко тог терминала можемо да обезбедимо сигурност снабдевања гасом, да покријемо око 20 процената наше годишње потрошње", каже Каја Калас, премијерка Естоније.

Течним природним гасом из хрватског терминала на Крку највише се снабдева Словенија, која тражи и веће количине. Хрватска је већ проширила његов капацитет, али је проблем што је цео закупљен до 2027. године. Хрватска најављује проширење.

"Словенија је веома заинтересована за гас из ЛНГ терминала на Крку, који би осигурао тај додатни капацитет од 300 милиона кубних метара. Преко тог терминала могла би да покрије готово трећину својих потреба за гасом", истиче Јернеј Вртовец, министар инфраструктуре Словеније.

Немачка нема ни један ЛНГ терминал. Овог месеца определили су три милијарде евра како би у наредној деценији могли да изнајме четири плутајућа терминала. А испоручиоце течног природног гаса тражили су протеклих месеци и у арапским земљама.

"Не треба поново да погрешимо да се концентришемо на једну државу, на један регион из кога добијамо енергенте. Морамо да се позиционирамо шире у области енергетике, да обезбедимо различите изворе", напомиње Роберт Хабек, министар економије и енергетике Немачке.

А нове дотоке ЛНГ гаса није једноставно обезбедити, јер су количине у целом свету за сада ограничене.

"Дакле, течног природног гаса нема у свету у довољним колачинама да би могле да задовоље потребе. Има га укупно негде око 480 милијарди кубних метара годишње производње али, негде око 75 одсто су везане дугорочним уговорима. Тренутно Европа добија из Алжира, Катара и Сједињених Држава неке количине око 70 милијади кубних метара гаса годишње. Међутим, то је све мало за оно колико је Европи потребно", указује Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије.

Највећи светски произвођачи течног природног гаса су Аустралија и Америка,  а највећи потрошач је Кина. Подсетимо, и да наша земља гради гасну интерконекцију са Бугарском како би се повезала на ЛНГ терминал у грчкој луци Александрополис.