Рат у Украјини мења приоритете српских ратара – уљарице интересантније од кукуруза

Овог пролећа у Србији ће бити засејано око два милиона хектара. Највећу површину заузеће, традиционално, кукуруз – око 950.000 хектара, што је око 70.000 хектара мање него прошле године. Због добре цене, али и проблема у Русији и Украјини, које су велике житнице, ратари ће више сејати уљарице – соју и сунцокрет.

На имању Јелене Бјелице све је спремно за сетву сунцокрета. "Набавили смо сав репроматеријал, око 250-300 јутара ћемо посејати. У односу на прошлу године нешто је више, с обзиром да је цена сунцокрета већа, одлучили смо да веће површине засејeмо сунцокретом", каже Јелена Бјелица.

Према најавама домаћих пољопривредника, сунцокрет би могао да заузме око 250.000 хектара, тридесетак хиљада хектара више него лане. Процењује се да би због ратних сукоба у Украјини производња сунцокрета у тој земљи могла да падне на најнижи ниво у последњих 13 година – на око 4,3 милиона хектара, за трећину мање него прошле године.

"Ове године ће уљарице бити интересантније од кукуруза, пре свега, због изостанка робе из Украјине и Русије, јер они су одговорни за 80 одсто светске производње сунцокрета, али и због мањих улагања која су неопходна када је у питању сетва сунцокрета и соје у односу на кукуруз", каже Сунчица Савовић, директор Удружења "Жита Србије".

Рачуница показује да су улагања у хектар кукуруза око 1.000 евра, док се на истој површини сунцокрет сеје за 600 до 700 евра.

Сунцокрет на исту њиву тек после пет година

Истовремено, сунцокрет је мање захтевна биљка и успева и на нешто лошијем земљишту, али је, како стручњаци посебно упозоравају, не треба сејати две године заредом на истој парцели.

"Сунцокрет, када је реч о плодореду, требало би да дође на сваку 5-6 годину на исту парцелу. У региону Средњег Баната је то обично сваке треће године што није увек за препоруку, поготово сада када имамо различите хибриде у комбинацијама", каже Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе у Зрењанину.

Сматра да произвођачи треба добро да размисле уколико повећавају површине са сунцокретом, да то не буде, како каже, на другу годину јер тиме могу да направе проблем за остале усеве.

"Поновљена сетва у двогодишњем циклусу није добра, јер таквим начином гајења ви исцрпљујете земљиште и долази до пренамножења корова који је типичан за тај усев, пренамножења болести, штеточина. Планским раздвајањем биљних врста у тропољном систему ви раздвајате коровску синозију и тако смањујете и њихову учесталост у одређеном усеву, што је за нас битно да се против корова штитимо на прави начин, тј. механичким начином и правилним плодоредом", каже Љубиша Коларић са Пољопривредног факултета у Београду.

Најбоље је, кажу стручњаци, да сунцокрет буде предусев пшеници, а да се након пшенице на тој парцели нађе кукуруз. Сунцокрет се у Србији сеје у Војводини, Поморављу, Мачви и Стигу.