Како рат у Украјини утиче на промет некретнина у Србији, ко купује и не пита за цену

Колико је заинтересованих из Русије и Украјине знаће се када Републички геодетски завод објави званични извештај о странцима који су купили пословне просторе, куће и станове.

Нико са сигурношћу не зна колико ће руско-украјински сукоб трајати и како ће дугорочно утицати на миграције ка нашој земљи. Агенције за некретнине већ су спремиле понуде пословних простора и станова на руском и украјинском језику.

"Чињеница је да се Београд јавља као интересантна дестинација и за држављане Русије и Украјине и са Запада који долазе и у Београду праве практично регионални хаб. Када говоримо о закупу пословног простора онда се за зграде А квалитета најчешће говори о дугорочним закупима због односа са банком инвеститори не издају простор испод пет година и оно што представља проблематику у овом тернутку је да држављани Русије и Украјине закупљују са тенденцијом да то буде краткорочни закуп", рекао је Срђан Вујичић, консултант МД Конза пропертис.

Међутим, власници скупих пословних простора нису спремни да их издају на неколико месеци, јер им се то не исплати. Због тога се Руси и Украјинци чешће одлучују за закуп станова и кућа.

"Пимећујемо да су то људи углавном који су запослени у Ај-Ти компанијама. Тако да би тај простор који изнајме користили и за радни простор да ту раде и тако би смањили трошкове закупа. Локација коју углавном траже то су Нови Београд због тога што тако могу да се позиционирају близу пословних зграда, такође воле центар града", оценила је Невена Милић, из Агенције за некретнине "Кадена".

У фокусу странаца су Дедиње и Сењак, и то луксузне виле са више паркинг места, уређеним двориштем а пожељан је и базен. Купци су за ове куце спремни да плате и до два милиона евра. Изнамљују их и купују не само руске и украјинске, већ и немачке фирме, такође заинтересоване да послују у Србији.

"Поступак за оснивање фирме у Србији почиње и покреће се подношењем пријаве Агенцији за привредне регистре. Такође, страна правна лица фирме могу основати у Србији огранке које исто тако немају статус правног лица али имају статус резидента. Страна правна лица и физицка лица која обављају делатност могу несметано стицати непокретности у Србији за обављање свог пословања, а физичка лица која желе да купе станове стамбене зграде могу стицати право својине над тим непокретностима под условиома реципроцитета", рекла је адвокат Радојка Лазаревић.

Добро платежна клијентела су и Срби, који су имали представништва у Русији. Посебно грађевинске и консултанске фирме. Све више њих сада жели да пресели посао у матичну земљу и не пита за цену непокретности.