Забрана би могла скупо да кошта извознике житарица – могуће тужбе и губитак тржишта

Сунчица Савовић истиче за РТС да је забрана извоза суспендивна мера и да она утиче негативно на све у ланцу, од произвођача и земљорадничких задруга, домаћих трговаца, млинара и на крају и око 200 компанија које се баве извозом и не могу да обављају своју делатност.

Додаје да су извозници већ за један број уговора и испоруке које је требало да буду обављене у марту и почетком априла, не својом кривицом, практично прекршили уговорне обавезе.

Објашњава да током забране извоза није могуће уговарати ни продају пшенице и кукуруза овогодишњег рода.

"Забрана извоза свима ствара финансијске проблеме и питање је тренутка када ће извозници бити позивани, због непоштовања уговорних обавеза, на међународне арбитраже. Оне неће бити решене у корист наших извозника и доћи ће на наплату за најмање три до четири месеца", упозорава Савовићева. 

Реч је, каже, о тужбама које су у стотинама хиљада евра по компанији, а то је невероватно много новца. 

Указује и да селективни одабир дестинација где ће се пшеница и кукуруз извозити као и селективан одабир уговора доводе до губитка поверења код традиционалних купаца наше пшенице, кукуруза и сунцокретовог уља, са којима је то поверење грађено годинама.

Купци ће, оцењује, купити пре тамо где нису имали проблема. Одмах су ту у региону Бугарска, Мађарска, које су и већи произвођачи и већи извозници од нас.

Извоз за Албанију и Италију

Влада је за Албанију одобрила извоз 30.000 тона пшенице и 17.000 тона кукуруза, Италија за само једног купца 67.000 тона кукуруза и 17.000 тона пшенице.

Прошле године је та земља купила око пола милиона тона кукуруза и око 340.000 тона пшенице, а чланице Удружења "Жита Србије" су до владине одлуке о забрани извоза, са италијанским увозницима имали склопљене уговоре за 195.000 тона пшенице и 160.000 тона кукуруза између 27 и 30 посто извоза иде у Италију.

"Ми немамо најаву нити образложење на који се начин бирају дестинације и на који начин се бирају уговори који ће проћи, тако да су наши извозници и наши купци у незавидној ситуацији. Уколико ова одлука о привременој забрани не буде стављена ван снаге, наши купци мораће да се окрену другим дестинацијама", упозорава Савовићева.

Истиче и да у Удружењу немају антидатираних уговора, да су све уговоре електронски депоновали у Министарству пољопривреде два дана пре ступања забране на снагу.

Утицај забране на цене житарица у Србији 

Савовићева наводи да је забрана само донекле утицала на смањење цене кукуруза и пшенице. Током прве седмице забране, цене пшенице држале су се на истом нивоу, максимално је достигла 35,5 динара по килограму, а кукуруза 34.

Након тога је цена кукуруза пала на 32 динара по килограму у следећој седмици да би већ прошле недеље кренуле нагоре.

"Сигурно је да уколико ова одлука не буде стављена ван снаге нећемо успети да припремимо силосе, они су већ препуни и кад стигне нови род, мешањем оног из 2021. и 2022. године можемо бити сигурни само да ћемо имати идеалне услове за појаву штеточина и за опадање квалитета житарица", указала је Савовићева. 

Да ли ће пољопривредници успети да обаве овогодишњу сетву велико је питање, а то ће зависити и од става Владе у вези с привременом забраном извоза.

"Што се тиче саме сетве, неминовно је да ће бити скупља него прошле године, јер и претходне је јесења сетва на годишњем нивоу била скупља за око 50 посто. Тако да, мораћемо да сачекамо да сетва буде готова да би смо направили тачну калкулацију", закључила је Савовићева.