Како послују српске фирме у условима нестабилне рубље

Од почетка сукобâ у Украјини, компаније из Србије које послују на руском тржишту суочавају се са бројним проблемима. Отежан је транспорт, а наплата потраживања касни. Због нестабилног курса рубље, нестабилне су и цене наших производа у Русији.

Роба из Србије, за сада, успева да стигне на тржиште Русије, упркос бројним проблемима са којима се суочавају извозници. Од потешкоћа у логистици, транспорту, до наплате која често касни зато што су неке банке, због санкција, искључене из СВИФТ-а.

"Додатно отежавајућу околност чини пад руске рубље од око 20 одсто чиме је додатно снижена конкурентност српских производа у односу на друге увозне. Да подсетимо, пре почетка кризе један евро је вредео 85 рубаља, а данас 105. Руски увозници компензују разлику снижавањем трговинских и дистрибутерских маржи", каже директор представништва ПКС у Москви Дејан Делић.

Пад рубље и те како осећају компаније које имају филијале у Русији и које су пре неколико месеци закључиле дугорочне уговоре у тој валути.

"Потписали смо уговоре у децембру вредне 13 милијарди рубаља, око 150 милиона евра, а сада је то око 100. Други проблем је са радницима из Србије којима се плата исплаћује у рубљама. Ако је неко имао плату 2.000 евра, више нема толико, него знатно мање", каже директор "Путеви Ужице" Владан Стаменић.

Компаније које имају валутне клаузуле у уговорима заштићене су кад је реч о вредности уговореног посла. Ипак, брине их могући пад тражње.

"Наша роба постаје скупља на руском тржишту и мислим да ће доћи до пада у тражњи за небојеним производима, јер ту имамо конкуренцију у руским фирмама. За бојени програм смо ми на руском тржишту број један што се тиче квалитета и мислим да ту неће бити утицаја, једино касније ако се буде мање инвестирало и градило", сматра директор "Импол Севала" Нинко Тешић.

"Пад курса рубље се одразио на наше пословање у смислу да се цене мењају свакодневно. Крајњи купац наших производа је становништво, јер ми робу продајемо великим трговинским ланцима у Русији и питање је који ће коначни исход бити, докле ће ићи инфлација и која ће платежна моћ становништва бити. У Србији више од 50 посто српске јабуке која може да се пласира на тржиште Русије, али у Русији је тренутно тренд супституције производа са њиховим домаћим производима", објашњава Александра Вучковић из "Миракс Аграр".

У покушају да умањи пад рубље Руска централна банка је недавно нагло подигла референтну каматну стопу са 9,5 на 20 посто. То је највиши ниво те стопе у историји. Претходни рекорд био је 17 процената, децембра 2014. године.