Светска банка одобрила зајам Србији од 50 милиона долара за Пројекат чисте енергије

Србија проширује обим "зелених" инвестиција да би подстакла опоравак од последица ковида и изградила отпорност на будуће кризе, a нарочито за своје најугроженије грађане. У намери да помогне Србији да оствари своје стратешке циљеве - декарбонизацију економије и укључивање већег броја грађана у енергетску транзицију - Одбор извршних директора Светске банке одобрио је зајам у противвредности од 50 милиона долара за Пројекат чисте енергије и енергетске ефикасности за грађане, саопштено је из Светске банке.

Циљ пројекта је да допринесе уштеди енергије и омогући грађанима већу удобност и топлије домове, кроз улагања у чиста и ефикасна решења за грејање и уградњу система кровних соларних панела, истовремено напуштајући фосилна горива која загађују ваздух и чине и већину енергената коришћених у Србији.

"Стамбени сектор у Србији поседује велики неискоришћен потенцијал за унапређењеенергетске ефикасности: домаћинства чине око једну трећину финалне потрошње енергије у Србији, а око три четвртине енергије коју користе служи за грејање", рекао је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији.

Понтара сматра да улагања потребна за повећање енергетске ефикасности, нарочито у породичним кућама у којима живи највећи број грађана са нижим приходима, донеће значајне социјалне, економске и еколошке користи.

Очекује се да ће током пет година трајања пројекта улагање у одрживо грејање стићи до 25.000 домаћинстава.

Око 2.500 најугроженијих домаћинстава добиће подршку путем "допунских субвенција" за социјалну инклузију, а такође се очекује да 3.000 домаћинстава престане да користи традиционалне видове грејања на чврста горива, наводи се у саопштењу.

Уградња кровних соларних панела требало би да за 4 мегавата повећа укупну инсталисану снагу постројења на обновљиве изворе енергије.

У оквиру пројекта, приоритет за инвестиције биће породичне куће, које су често неадекватно термоизоловане и, нарочито у сеоским срединама, за грејање користе ложишта на угаљ и дрва, иако су она мање ефикасна и производе више загађења. У градским срединама, 60 одсто домаћинстава која немају приступ централном или даљинском грејању греје се на дрва, а још 15 одсто њих на угаљ.

Грејање стамбених објеката представља значајан извор загађења у градовима Србије, нарочито током зимских месеци, када је одговорно за више од половине емисија финих честица (ПМ2,5) јер се највећи део потреба за топлотном енергијом задовољава коришћењем огревног дрвета и угља.

Недавно истраживање Светске банке у земљама Западног Балкана показало је да се термоизолацијом зидова и кровова и заменом прозора на породичним кућама могу остварити уштеде енергије од преко 50 одсто, каже се у саопштењу.