Све више предузетница у Србији – са каквим изазовима се суочавају

Оне су образоване, снажне, амбициозне, успешне, а удружене још јаче. Када је 2014. године ивањички "Јавор" отишао под стечај, а радници на биро, Љиљана и Ирена су удружиле отпремнине, основале фирму за шивење и новац добијен од Министарства привреде и Фонда за развој улажиле у простор и нове машине. Дошли су послови, а број радника се повећао на 50.

"У седмој години свог рада исплатиле смо први кредит, ушли смо у други инвестициони кредит који смо уложиле у куповину једног простора", каже Љиљана Савић из компаније "МДМ Фешн", Ивањица.

Одлучила је да оде у Канаду, а онда је одлучила да остави свет банкарства, Канаду и у Србији започне бизнис.

"Западне државе немају тај вид подршке предузетницима где држава даје бесповратна средства, где вам држава буквално даје субвенционисане кредите. Тамо можете да одете у комерцијалну банку и да подигнете кредит за почетак пословања под комерцијалним условима", поручује Нина Русић "Индијана" Београд.

Према истраживању које је Удружење пословних жена Србије радило протекле две године, од око 150 анкетираних, само једна фирма је одговорила да ће да се затвори.

"Женска предузећа превасходно усмерена на локално тржиште, нису толико зависна од извоза што је опет раније била мана, али у наредном неком периоду можда то баш буде и предност, јер неће толико можда бити осетљиви", истиче др Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије.

Један од првих програма које је Министарство привреде и ове године расписало је управо програм за жене предузетнице и младе.

"Тај програм врло брзо оде и чак и да имамо много више средстава отишло би још и више, али једноставно ту се сваким даном то се види помак", додаје Анђелка Атанасковић, министарка привреде.

Очигледно, прешли смо дуг пут, али још много је пред нама. И то не само 8. марта.