Станић за РТС: Због рата у Украјини угрожен извоз вредан милијарду евра

Бојан Станић је гостујући у Дневнику 1 навео да је имајући у виду ратно стање у Украјини као и блокаду готово свих граничних прелаза, спољна трговина са Украјином практично немогућа.

Са друге стране, додаје он, доступност руског тржишта из дана у дан постаје ограниченија.

"Велике су последица по све наше извознике и све наше увознике са тржишта Русије, Украјине и Белорусије. Дакле, пре свега извоз од око милијарду евра који је био прошле године у Украјину и Русију је угрожен. У Украјину потпуно, што се тиче Русије, то тржиште постаје све мање доступно", објашњава гост Дневника 1.

Када говоримо о нашим извозницима, додаје Станић, због тога што је то тржиште све мање доступно и све више ризично пословати са њим, уколико би се оваква политичка ситуација наставила, треба разматрати алтернативна тржишта, помоћ оним компанијама које су витално биле оријентисане на ово тржиште, као извоза тако и увоза.

Наводи да је наше главно тржиште - тржиште Европске уније.

"Дакле, 2/3 и нашег извоза и инвеститора долази са тог подручја. У том смислу не мoже привреда Србије бити витално угрожена, она може бити угрожена из простог разлога на начин на који је угрожена и привреда Немачке - растом цена и енергената. Али, хипотетички, чак и да се изгуби тржиште Русије, што се надамо да се неће десити, привреда ће моћи да настави да функционише", оцењује Станић.

Додаје да је како за становништво, тако и за произвођаче, такође битно то да имамо висок инфлаторни притисак, који се како каже, сада убрзано наставља.

"И самим тим ми губимо реалну куповну моћ као становништво и повећавају нам се трошкови сировина за производњу", објашњава Станић.

Истиче да због политичке кризе трпи привреда и да ће последице по њу бити дугорочне.

"Имамо ситуацију да је инфлација у еврозони 5,8 процената на рекордном нивоу, очекује се да она настави да расте. У Србији може доћи до 10 процената. Наравно, не треба људи да се плаше да ће се десити 1993. година из простог разлога што је ово глобални проблем, што је ово на неки начин увезено у Србију и што није ствар само интерног карактера", објашњава Станић.

Као највећи проблем оцењује раст цена енергената, али и раст цена хране.