Реални раст БДП-а Србије 7,4 одсто годишње у 2021.

Према подацима РЗС-а, у четвртом тромесечју прошле године реални привредни раст Србије износио је 7,0 процената на годишњем нивоу, док је у односу на трећи квартал БДП порастао за 1,7 процената, према серији десезонираних података.

Коначна годишња стопа раста БДП-а за 2021.биће објављена 30. септембра 2022, наводи се у саопштењу.

Посматрано по делатностима, у четвртом кварталу 2021. године је значајан међугодишњи реални раст бруто додате вредности забележен у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране, од 14,7 посто, затим у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама за 4,3 процента и у сектору грађевинарства за 10,9 посто.

Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у периоду октобар-децембар 2021. забележен је реални раст код свих агрегата на годишњем нивоу.

Издаци за финалну потрошњу домаћинстава су повећани за 7,3 посто, издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИД) су порасли за 3,7 процената, за финалну потрошњу државе за 5,8, за бруто инвестиције у основна средства за 9,8, за извоз робе и услуга за 13,9 одсто, а за увоз робе и услуга за 15,5 процената.

Индустријска производња мања у јануару 2,6 посто међугодишње

Индустријска производња у Србији била је у јануару ове године за 2,6 посто мања у односу на јануар 2021, док је у односу на прошлогодишњи просек пала за 12,3 одсто, према подацима Републичког завода за статистику.

Према саопштењу РЗС-а, у јануару је на годишњем нивоу забележен пад у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација од 18,7 посто, и у прерађивачкој индустрији за 0,8 проценарта, док је у рударсву регистрован раст од 30,6 одсто.

Подаци о индустријској производњи показују да је јануарска производња трајних производа за широку потрошњу пала за 18,6 посто у поређењу са истим месецом лани, док је производња енергије опала за 17,6 одсто.

Сд руге стране, производња нетрајних производа за широку потрошњу је била већа на годишњем нивоу за 1,2 процента, производња интермедијарних производа, осим енергије, порасла је за 10,3 одсто, а капиталних производа за 16,4 процента међугодишње.

Највећи утицај на пад индустријске производње у јануару 2022. на годишњем нивоу имали су производња електричне енергије, производња кокса и деривата нафте, експлоатација угља, прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја, и производња електричне опреме.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска прозводња у јануару је пала у односу на децембар за 3,4 посто, при чему је прерађивачка забележила пад од 2,7 процената.

У односу на просек у 2021. години, јанураска индустријска производња је укупно пала за 2,3 одсто, а прерађивачка за 1,9 посто, према десезонираним подацима, наводи се у саопштењу РЗС-а.