Мајстори из Србије зарађују у иностранству, а коме је наша земља обећана

Колико нам недостају занатлије, постаје јасно када се догоди неки квар у стану. Из Србије, осим стручњака, све више одлазе на рад у иностранство и квалификовани мајстори. С друге стране и Србија је некима земља у којој могу да зараде више него код своје куће.

Први пут је Сашу Стаменковића на Аљаску повео његов авантуристички дух. Хтео је да посети бар неки део Америке, док је зарада била на другом месту. Услови за рад су, каже, били добри, али тешки. Смене су понекад биле и до 18 сати, па није било много времена за обилазак и за забаву.

"Слободних дана нема, јер сезона лова на лососе траје кратко. Мора да се преради сва риба која се истовари са брода, тако да времена за забаву нема, можда недељу дана пре и после сезоне", наводи Стаменковић.

Чак 80 одсто наших људи, према истраживању Инфостуда, полазећи у свет, очекује нешто боље - услове рада, богатији друштвени живот, већу зараду.

"Активно на томе ради свега 20-25 одсто испитаника, али да сво стечено знање после дођу и примене у својој држави", наводи Милош Турински из Инфостуда.

У иностранство најчешће одлазе високообразовани, мада су у последње време тражене и занатлије. Због тога и Србија увози раднике, па је само у првих месец дана ове године Национална служба за запошљавање издала око 1.700 дозвола за рад странцима.

У току претходне године скоро 24.000 страних држављана добило је ову дозволу. У Србију најчешће долазе радници из Кине, Турске, Русије, али и Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.

Саша Торлаковић, председник Синдиката грађевинаца на питање - зашто толико људи долази овде одговара: Неће више наш радник у високоризичном послу, који се зове грађевинарство, где му глава заиста често виси о торби када је ради неке позицији на градилишту, неће да ради за 56.000 динара, колики је просек.

Главна идеја Закона о запошљавању странаца, усвојеног у децембру 2014. године, јесте да се побољша пословна клима у Србији и олакшају административне процедуре, тврде надлежни.

"То постаје нека нова нормалност. Одлив радно способног становништва нас очекује и у наредним годинама, самим тим ми већ годинама уназад и увозимо радну снагу. Значи свет је постао једно глобално село где радно способно становништво може једноставно да мигрира из лошијих развијенијих земаља у боље разијене.

Радници странци који су своју бољу прилику нашли у Србији, углавном раде као занатлије. Ипак, има и оних који овде стварају породице, постају власници некретнина.

Што се тиче наших људи који одлазе у иностранство, у последњих неколико деценија већина их се не враћа. Враћају се најчешће они који овде имају кућу или стан или су променили планове.