"Експлодирали" кеш кредити, зашто су банке спустиле камату

Радојка Николић је, гостујући у Јутарњем Програму РТС-а, изјавила да су кеш кредити "експлодирали" у прошлој години.

"Од укупног броја кредита 61 посто су кеш кредити, што је даљи раст јер били су око 56 одсто у претходном периоду. Људи их узимају јер немате ограничења и можете да користите новац за шта желите. Догодило се да стварно имамо историјски најнижу референтну каматну стопу. Банке су пуне пара и спустиле су камате да би могле да зараде на већем обрту", каже Николићева.

Напомиње да увек тумачи да, кад људи узимају кеш кредите, недостаје им новца у животном стандарду, већина да реши неки проблем.

"То показује да је људима потребно више новца за живот и потребан је виши стандард и да су банке на то одговориле. Ви сада имате консолидацију у банкарском сектору и сви се труде да повећају број клијената. Друго питање је колико коштају друге услуге око добијања кредита, а не само камата. Ако се погледа ниво камате за кеш кредите, сада је једноцифрена, никада није била нижа и ко год то може, користи", наводи Николићева.

Деценије за замену енергената

Николићева каже да се све што се догађа на плану енергетике уклапа у проблем опоравка света после пандемије. Главни проблеми за опоравак су, сматра, енергетска криза, раст цена хране и инфлација.

"Цена нафте расте, стигла је до 85 долара за барел. Прошле године није било транспорта и смањивале су се потребе за нафтом. Светска привреда је напредовала око пет одсто и то се покренуло. Морало је да дође до те разлике понуде и потражње и до дебаланса. Али, када је реч о Немачкој, у цео проблем се уплела и политика и то је главни разлог. Немачка је зависна од руског гаса, више од половине потреба добија из руских извора. Да користе Северни ток 2 уопште не би имали проблем са снабдевањем", истиче Николићева.

Додаје да ће замена обновљимим извора енергије и смањење производње енергије из фосилних горива трајати деценијама.

"То није лако решити, а оно што се тренутно дешава са Србијом на плану енергетике видимо и сами. Држава је дала гаранције за Србија гас од 200 милиона евра. Ту обавезу држава преузме на себе и то ћемо ми сви платити, као и струју која се купује на међународном тржишту енергената", каже Николићева.

Наводи да је прича о Рио Тинту велика.

"Ту се уплела и политика и разни покрети. Нико не може бити против захтева којима се штити животна средина. Како ће то изгледати и какви ће споразуми бити, нема детаља у јавности", прича Николићева.

Зашто милионери траже већи порез 

У току је Светски економски форум у Давосу, а више од 100 милионера света, окупљених око група "Милионери патриоте", "Милионери за хуманост" и "Опорезуј ме сада", упутило је отворено писмо. Траже да се додатно опорезују. Апел је упућен поводом серије предавања "Давос агенде" Светског економског форума. 

Николићева истиче да јој је то први пут деловало цинично, али кад се погледа о чему је реч, има смисла.

"Хуманитарна организација Оксфам сваки пут пред Давос даје извештај о стању сиромаштва у свету и објавила је то писмо које оригинално значи - верујемо у порезе. Ту су милионери, а не милијардери. Ту су само два или три звучнија имена, два из породице Дизни. Они критикују Давос и кажу да до сада није дао никакве опипљиве резултате. Залажу се за праведније друштво и кажу да нема демократије ако постоји економска неравноправност. На једном месту кажу да је суморна историја која показује како су завршила друштва у којима постоји велика неједнакост. Залажу се да се опорезују милионери са два, а милијардери са пет одсто. На годишњем новоу тиме би се добило око 2.500 милијарди, чиме би се помогло да две милијарде људи изађе из сиромаштва", напомиње Николићева.

Указује да су богатији током пандемије постали још богатији и то су углавном људи из ИТ индустрије.

"Највише пара је донело све везано за транспорт, ИТ услуге", додаје Николићева.