Европа пред најјачим енергетским ударом у последњих годину дана

Цена црног злата не мирује - почетком године барел је коштао 70 долара, сада је 88 долара. Иако је готово у свим земљама окружења гориво у протекла два дана поскупело и на пумпама, нафне компаније не очекују драстична скокове.

У Удружењу нафтних компнија Србије кажу - пратимо ситуацију, још нема услова за поскупљење деривата.

"Позиција Србије на листи земаља је потпуно једнака зато што се на истом нивоу, али различитим темпом негде раније, негде касније мењају цене на свим тржиштима", каже Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

Томислав Ћорић, министар господарства и одрживог развоја Хрватске, наводи да живимо у време када цене нафте и нафтних деривата на светској берзи осцилују, али не верује да ће се стабилизовати на нижем новоу.

Европска складишта гаса су све празнија. "Гаспром", као главни снабдевач, упозорава да су залихе 25 одсто мање од неопходних количина за јануар.

И док Руси тврде да су сви уговори испуњени, у Бриселу их оптужују да вештачки подстичу потражњу за гасом, што подиже цене, па су започели анализу тржишта.

"Одлука 'Гаспрома' да ограничени испоруке упркос расту потражње тера на размишљање и подстакла је регулаторе да преспитају могућности и других добављача енергената, укључујући руски гасни гигант", каже Маргарет Вестагер, шеф Комисије ЕУ за конкуренцију.

"Русија може да испоручује више гаса Европи, јер има довољно ресурса, али су потребни дугорочни уговори. Погрешно планирање, кратковида енергетска политика - то је главобоља европских политичара коју покушавају да пребаце на друге", каже Александар Новак, потпредседник Владе Русије.

Ипак, и поред бројних ограничења цена и субвенција, скупи гас и струја долазе на наплату - прошле године многим европским домаћинствима укупни рачуни за енергију већи су око 54 одсто. У наредна два месеца широм Европе, али и региона најављују се и нова повећања цене струје и гаса, од 40 до чак и 80 одсто.