Рударење криптовалута велики ударац за енергетске системе – стручњаци упозоравају на последице

За рударење криптовалута не мора се под земљу, са шлемом на глави. Да би се дошло до вредне руде из дигиталног света, потребна је само веома снажна рачунарска опрема – попут оне која је заплењена на Косову и Метохији.

Марко Живковић из крипто-мењачнице ЕЦД објашњава да су у питању супермашине, односно суперрачунари.

"У тој блокчејн технологији, која је гарант тачности свих трансакција које се дешавају са биткоином, суперрачунари раде математичке функције које су јако комплексне и на основу њих они потврђују тачност те трансакције и онда добијају награде", објашњава Живковић.

Што је бољи рачунар, како је додао, веће су шансе да ће решити тај задатак, што даљи значи да сви ти рачунари константно покушавају реше задатке и да раде 24 сата дневно.

Самим тим, 24 сата дневно троше електричну енергију. Због тога, орочено или трајно рударење криптовалута забрањује се у појединим деловима света. Приштина је то учинила претходног месеца због енергетске кризе.

Јединица за копање троши као ТА пећ

Љубиша Мијачић, стручњак за ресурсе из животне средине, наводи да једна јединица која врши операцију копања троши 1,4 киловата.

"Једна јединица троши колико и једна ТА пећ - четири киловата снаге. Помножите бројем јединица колико неко може да има, онда ћете доћи до неке размере колико је то утрошка енергије", објаснио је Мијачић.

Што је криптовалута скупља, потрошња је већа

И што је криптовалута скупља, потрошња је већа. На рударење највреднијег биткоина, процењује се, одлази пола процента глобалне потрошње енергије, односно онолико колико за годину дана потроши цела Аргентина.

По правилу, најисплативије је тамо где је струја јефтинија. На пример, на Косову и Метохији или у Кини, где се рударило три четвртине биткоина - до пре неколико месеци када је потпуно забрањено.

Живковић наводи процену да на посао рударења у кућном нивоу може да се уђе са три или четири хиљаде евра, зависно од кретања цена криптовалута на тржишту и цена елекричне енергије.

"Та инвестиција се, досадашње искуство је показало, исплаћивала за неких годину, две дана", напомиње Живковић.

Негативне последице на више колосека

Све то, процењују стручњаци, довешће до негативних последица на више колосека.

Љубиша Мијачић каже да копање криптовалута ствара велике пикове, у ноћним сатима, који су велики ударац на електро-мрежу у Србији и у региону.

"Друга димензија рањивости је како утиче на емисију гасова. Ако се настави са овим трендом, сам принцип и оно што желимо као цивилизација - декарбонизација ће бити под великом претњом. Једноставно, неће моћи да се догоди са овако великом тражњом", објашњава Мијачић.

Досадашње искуство показује да се границе константно померају. У последњих пет година, потрошња енергије само на рударење криптовалута повећала се 10 пута. Ка још већем расту води то што поред биткоина расте вредност и других дигиталних валута.