РЗС: Раст БДП-а 7,5 одсто, скок извоза за 26,8 одсто

Бруто инвестиције у основна средства у 2021. години показују реалан раст од 14,1 одсто, у поређењу са претходном годином.

Пољопривредна производња остварила је у 2021. години пад од пет одсто, док је у истом периоду индустријска производња забележила раст од 6,3 одсто, а прерађивачка индустрија раст од 5,5 одсто.

Вредност изведених радова у грађевинарству у 2021. години бележи реални раст од 17,1 одсто, у односу на претходну годину.

Промет у трговини на мало остварио је реални раст од 9,8 одсто, док је промет у трговини на велико номинално већи за 22 одсто.

Спољнотрговинска робна размена, у еврима, у 2021. години, у односу на 2020. показује раст извоза за 25,5 одсто и раст увоза за 24 одсто.

У оквиру сектора услуге смештаја и исхране у 2021. години процењен је реални раст угоститељства од 72,7 одсто, док је број ноћења туриста повећан за 29,7 одсто.

У 2021. години у односу на 2020. регистровано је повећање саобраћаја од 39,9 одсто, а телекомуникација од 2,9 одсто.

Према резултатима анкете о радној снази, у трећем кварталу 2021. године, стопа запослености износи 50 одсто, док је стопа незапослености 10,5 одсто.

Просечне зараде без пореза и доприноса у 2021. години, у односу на претходну годину, номинално су веће за 8,9 одсто, а реално за 4,6 одсто.

Процењена годишња стопа инфлације износи 7,8 одсто.

Раст индустријске производње седам одсто у новембру

Индустријска производња у Србији порасла је у за 7,0 посто у односу на исти месец 2020. године, док је у односу на прошлогодишњи просек већа је за 12,7 процената, објавио је Републички завод за статистику.

Од почетка године до краја новембра, српска индустрија бележи раст од 6,7 одсто у поређењу са истим периодом 2020.

У новембру су на годишњем нивоу раст забележили сектор рударства од 48,7 посто и прерађивачка индустрија 7,0 одсто, док је производња у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација регистрован пад од 10,3 процента.

Према статистичким показатељима, производња интермедијарних производа, осим енергије, скочила је прошлог месеца за 19,2 посто у односу на исти лањски месец, производња капиталних производа је била већа за 9,8 процената, а нетрајних производа за широку потрошњу, за 8,9 одсто,

С друге стране, у новембру је пад забележен код производње енергије за 4,2 посто међугодишње, и код производње трајних производа за широку потрошњу за 22,8 одсто.

Према десезонираним подацима, укупна новембарска индустријска производња је у односу на октобар порасла за 0,8 процената, при чему је прерађивчка забележила раст од 0,9 посто.

У односу на просек 2020. године, укупна индустија је остварила раст од 7,3 процента у новембру, према десезонираним подацима, а прерађивачка индустрија је порасла за 5,3 посто.

Извоз Србије скочио 26,8 посто за 11 месеци ове године 

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до новембра 2021. порасла је за 24,8 посто међугодишње, на 45,32 милијарде евра, при чему је извоз скочио за 26,8 процената, а увоз је повећан за 23,4 одсто. 

Према данашњим подацима Републичког завода за статистику, вредност 11-месечног извоза робе износила је 19,62 милијарде евра, док је увоз робе био вредан 25,69 милијарди. Дефицит у спољниотрговинској размени у посматраном периоду износи 6,06 милијарди евра, што је повећање од 13,6 посто у поређењу са истим периодом 2020.

Покривеност увоза извозом је 76,4 процента и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 74,4 посто.

Изражено у доларима, укупна робна размена са светом је од јануара до краја новембра износила 53,82 милијарде и већа је за 30,5 одсто на годишњем нивоу.

Извезено је робе у вредности од 23,31 милијарди долара, што је пораст од 32,5 посто у односу на исти лањски период, а увезено за 30,51 миилијарди, што је за 29,1 проценат више.

Дефицит износи 7,20 милијарде долара и већи је 19 посто него претходне године.

Највеће учешће у извозу Србије имао је регион Војводине (35,0%), а у увозу београдски регион (45,9%).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 60,7 посто укупне размене.

Највећи појединачни спољнотрговински партнер Србије остала је Немачка, у коју смо извезли робу у вредности од 2,5 милијарди евра, а увезли за 3,4 милијарде.

Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима смо остварили суфицит у робној размени од скоро 2,0 милијарде евра. Извоз Србије у земље ЦЕФТА износио је 3,09 милијарди евра, а увоз из тих земаља 1,09 милијарди. Покривеност увоза извозом износи 282 посто.

Само у новембру текуће године Србија је забележила раст робног извоза од 24,9 одсто на годишњем нивоу, на 2,01 милијарди евра, а увоз је повећан за 22,6 процената на 2,70 милијарди.

У поређењу са октобром, новембарски извоз је порастао за 0,8 посто, а увоз за 2,0 процента, према десезонираним подацима, објавио је Републички завод за статистику.