Цену нафте и даље диктира ковид – може ли и када барел пребацити 100 долара

У целом глобалном енергетском систему нафта и њени деривати су се нашли у центру потражње. Да би имали струју, многи прелазе на мазут. Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, истакао је да се на глобалном нивоу у историји дешавало да високе цене нафте поспешују потрошњу других енергената. Сматра да је било веома тешко очекивати да се остваре процене од преко 100 долара по барелу нафте, јер би то значило да имамо огромну потрошњу. Тренутно, како је рекао, корона управља очекивањима, прогнозама и потрошњом.

Томислав Мићовић је објаснио за РТС да, када се год најави да ће доћи до релаксације у кретању људи, да ће привреда оживети, смањити ковид рестрикције, нафта тада расте, јер одједном сви траже нафту, а то показује и шта је омикрон урадио од октобра наовамо.

Почетком недеље су цене нафте на Њујоршкој берзи, после неколико месеци сталног раста, пале за 5 одсто, на неких 68,7 долара по барелу. Као разлог наведен је страх од омикрон соја коронавируса.

Мићовић оцењује да корона управља очекивањима, прогнозама потрошњом.

"Јако је тешко било очекивати да буду остварене те процене од преко 100 долара по барелу јер би то значило да имамо огромну потрошњу, авио-саобраћај се није вратио, индустрија се није вратила. Путнички саобраћај се вратио, путеви су нам пуни али они не могу тако да подигну потрошњу нафте", сматра Мићовић.

Што се тиче понуде, она је, каже, прилично стабилна и њом на глобалном нивоу управља ОПЕК плус савез који повећава или смањује своју понуду а потрошња је она која веома осцилује и од које зависи да ли ће доћи до скока или пада.

"Инвестиције у нова истраживања нафте су изузетно мале и пале су. Да ли због зелене енергије, нафтни сектор сада улаже у обновљиве изворе а не у нове изворе нафте? То може да се освети глобалном тржишту негде за две, три до пет година када цена може да дође и до преко 100 долара по барелу јер неће довољно брзо доћи до развоја неких нових извора енергије алтернативних, обновљивих, а с друге стране развој економије ће захтевати енергију", процењује Мићовић.

Ковид је и даље највећи изазов

Додаје и да се прогнозе за 2022. годину прилично разликују опет под утицајем ковида.

"Опек сматра да ће већ у првом кварталу прилично порасти потражња за нафтом а да ће цела 2022. имати потрошњу као 2019. година. Међународна агенција је доста скептичнија и не мисли да ћемо ни 2023. достићи све то", рекао је Мићовић.

Такође, објаснио је и да се највеће цене горива на пумпама одражавају управо због осцилација цена сировине и оне се одражавају на сва тржишта. А што се тиче региона и Европе уопште разлика у ценама се постиже искључиво државним дажбинама.

"Када бисмо их искључили видели бисмо колико је цена изједначена", прецизирао је он.

Сматра да ће и даље највећи изазов бити ковид, а што се тиче наредних година – то је производња, проналажење нових количина нафте.

"Што се Србије тиче ми смо већ ове године достигли и премашили потрошњу деривата из 2019. године. Шта се ту све десило је за анализу и има пуно фактора који су утицали. Србија данас троши више деривата него 2019. Код дизела је то 6 процената, код бензина нешто мање – 1,5 ", навео је Мићовић.

Подсетио је и да је Европа претходних година имала далеко мање транзитног саобраћаја, а да ће овај, како је оценио, невероватни транзит ових дана на ауто-путевима још додатно повећати потрошњу нафте.

Мазут у акцији спасавања Европе

Мићовић каже да се на глобалном нивоу у историји дешавало да високе цене нафте заправо поспешују потрошњу других енергената како би заменили потрошњу тако скупе нафту.

Додаје и да не памти да се икада десило да се због високих цена, овог пута природног гаса, повећа потрошња нафте. То је, каже, забележено већ пре неколико месеци кад је у Европи експлодирала цена нафте, тако да су сви који су имали могућност да замене природни гас неким од деривата нафте, рецимо мазутом, то и учинили.

"Мазут је регионална ствар више него глобална. Ми данас више причамо о мазуту јер смо имали један велики инцидент (Обреновац) који је захтевао далеко више мазута него што Србија троши. Ми смо негде били на нивоу 200.000 тона па смо пали на 180.000, и тај тренд смањења мазута је вишегодишњи и он је последица гасификације", рекао је Мићовић.

То је, објаснио је, производ рафинерија, она је углавном унапред уговорена и тешко је доћи до неке нове количине мазута било где.

Казао је да је рафинерија Панчево покренула постројење за дубоку прераду сирове нафте, тако да је и производња мазута у Србији ове године далеко мања него што је била раније тако да је и НИС један од већих увозника како би задовољио своје купце.

У оваквим околностима, како је навео, увек долазе на ред Медитеран и луке којима гравитирамо Констанца, Солун, Омишаљ, Крк.

"На Медитерану увек имате довољно деривата и то су потенцијални извори за снабдевање Србије. Имали смо неке резерве у Србији и у Републичкој дирекцији за робне резерве, сви добављачи су уложили напор више и обезбедили нешто више мазута тако да га је било довољно али сад га вреди надокнадити", закључио је Мићовић.

Цену нафте и даље диктира ковид – може ли и када барел пребацити 100 долара

Ковид је и даље највећи изазов

Мазут у акцији спасавања Европе

Коментари