Какав се угаљ, после прошлонедељне кризе, шаље у термоелектране у Србији

Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, рекла је да се, после кризе прошле недеље, ситуација са угљем поправља и да се више пажње поклања томе који слојеви угља се копају и шта се шаље у термоелектране.

"Видимо да се полако враћају блокови у систем. Не само да се упале, већ и са пуним капацитетима. Ја мислим да данас треба и овај други блок у ТЕНТ-у Б да буде на мрежи, како то кажу инжењери. Тако да верујем да заиста сад имамо стабилизацију. У Костолцу и није било проблема са угљем. Тамо је иначе мало квалитетнији угаљ него у Колубари, тако да постоји опција да се вози тај квалитетнији угаљ да се меша са овим из Колубаре", казала је Јелица Путниковић у Јутарњем програму РТС-а.

Додала је да је то битно како би се повећала енергетска вредност угља и како се угаљ из Колубаре не би мешао са мазутом.

Јелица Путниковић је објаснила да је технологија откопавања површинског угља таква да се склони горњи слој земље, па да се онда наиђе на неки слој угља.

"То је, отприлике, неко је објаснио, као торта. Ред угља, ред земље – ред фила, ред коре. У суштини, од деведестих година прошлог века стално се прича да морају раније да се отворе копови, да се склони та откривка, да се види какав је слој угља, да се направе мало детаљнији планови. Ја знам да сада технологија омогућава, знате оне бушотине, па виде како иде који слој. Али очигледно је ту било проблема са неквалитетнијим угљем који је стигао до Обреновца и то је изазвало проблеме", навела је Путниковићева.

На самиту у Глазгову одлучено да се полако напушта производња струје из угља 

Јелица Путниковић је рекла да је план Европске уније и да је на самитима у Паризу и Глазгову потврђено да се одрекну термоелектрана, а да је међународна климатска конференција организована када су западна Европа, Кина и многе земље Азије због енергетског проблема, а у жељи да испуне налоге доктрине Париског споразума, кренули да смањују производњу струје из термоелектрана.

"Када су видели да немају довољно струје из обновљивих извора, Немачка је на брзину увозила угаљ из Аустралије, камени додуше, пошто користе камени угаљ. Кина је такође увозила, они имају неки свој политички проблем са Аустралијом, па су били суочени чак са рестрикцијама јер нису могли да произведу довољно струје", казала је Путниковићева.

Објаснила је да је на самиту у Глазгову стигла одлука да се не одустаје, него да полако престаје коришћење угља, а да је Кина рекла да ће се потрудити да напусте производњу струје из угља до 2060, а Индија до 2070. године.

"Заправо, сви хоће да буду еколошки одговорни, да не загађују животну средину, али мислим да су схватили да не може баш по сваку цену да се одустане од нечега, јер нема заправо праве алтернативе у зеленој енергији која може да надомести сву ту енергију која се производила, да ли из угља или из нуклеарки", навела је Јелица Путниковић.

Додала је да су многе европске земље после катастрофе у Фукушими угасиле своје нуклеарке, па је десетак земаља чланица Европске уније, предвођених Француском, проследило допис Европској комисији да се нуклеарна енергија, која не загађује атмосферу, прогласи зеленом и буде транзициона алтернатива.

"Сад ће сви рећи: па нуклеарке су опасне, десио се Чернобиљ, десила се Фукушима, али очигледно је да због енергије мора да се, можда не баш ризикује, него да се уђе у једну причу где мора да се поведе рачуна да нема људског фактора као у Чернобиљу, па се онда неће ни десити катастрофе", рекла је Путниковићева.

Подсетила је да у Србији важи мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и да би се сутра можда градила нека нуклеарка у Србији, Скупштина би морала да донесе одлуку о укидању мораторијума.

"Да ли ће то бити са неким јавним изјашњавањем грађана, да ли ће бити референдума, мислим да још није почело о томе да се прича, али је очигледно да су почели не само политичари већ и неки стручњаци да указују да би нуклеарке могле бити то прелазно решење транзиције са угља, али да имамо стабилан систем", навела је Јелица Путниковић.

"Битно је да Србија има стабилан систем" 

У Србији се три четвртине електричне енергије добија из угља у термоелектранама. Јелица Путниковић је навела да потрошња струје расте, али да је јако битно да Србија има стабилан систем.

"Има најава јако заинтересованих инвеститора да граде соларне панеле, да граде ветропаркове. Помињу се бројеви од четири, пет, шест, чак девет хиљада мегавата. То је огроман капацитет, ЕПС има нешто преко 6.000 мегавата. Међутим, оно што је код зелене енергије из ветра и сунца јако битно, она није стабилна, не производи се 24 сата", објаснила је Јелица Путниковић.

Додала је да мора да постоји систем који балансира производњу енергије: сада имамо угаљ али је неопходна стабилност.

"Мислим да ће нам угаљ бити потребан још годинама, док се све не заокружи, док се систем не утегне", казала је Путниковићева.

Напоменула је да у Немачкој и другим земљама постоје термоелектране које раде на много напреднијој технологији од појединих термоелектрана у Србији, које раде по старим технологијама, попут ТЕ "Морава".

"Србија ће сигурно користити угаљ до 2050. године" 

Јелица Путниковић је оценила да ће Србија користити угаљ као извор сигурно до 2050. године и да ће се видети како ће свет да се оријентише, а да се прича да је и гас транзиционо гориво, као и да су у току завршни радови на гасној термоелектрани у Панчеву.

"Угаљ је наш, какав год, он обезбеђује сигурност, јер је на домаћем терену. Гас је увозни, цене зависе, чак не толико ни од сарадње Србије и Русије, наравно, то је роба која је берзанска. Знамо да је на берзи у Холандији, која се узима као референтна, цена је у једном моменту стигла на 1.700 долара за хиљаду кубних метара", казала је Путниковићева.

Додала је да би у том случају требало да се направе дугорочни уговори за набавку гаса и да би требало да се ослонимо на угаљ, док се држава не оснажи толико да увози неке енергенте.

Говорећи о производњи угља у региону, Јелица Путниковић је рекла да је Србија највећи произвођач на Балкану, а да капацитете на угаљ имају и Република Српска и Црна Гора, док је Северна Македонија обуставила рад својих термоелектрана, пошто су потрошили свој угаљ, због чега су уведене и рестрикције.

"Црна Гора са ТЕ 'Пљевља' сада има проблем, јер енергетска заједница прави планове за гашење термоелектрана, па Црногорци сад размишљају како да превазиђу то, јер они увозе огромне количине електричне енергије", казала је уредница портала Енергија Балкана.