Табаковић: Србија на корак од инвестиционог рејтинга, резерве злата 37 тона
Пуних седам година инфлација у Србији је два процента и ово је успех који је материјализован кроз оно што се зове Србија на корак од инвестиционог рејтнига. Србија која се задуживала у свету по камати од 7,25 процената, а данас 1,6 је мерљив успех. Камате које су биле 18 процената, на новоодобрене динарске кредите, данас су 6,5 процената, каже за РТС гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Гостујући у емисији Око економије Јоргованка Табаковић је истакла да је у последњих годину дана инфлација у Србији 5,7 одсто. Инфлација је, каже, од 2008. до 2012. године просечно била девет процената, а крај 2013. дочекан је са инфлацијом од 2,2 процента, да би од 2014. до 2020. годишња инфлација износила два процента.
"Преовлађујући фактор, готово 90 посто овогодишње инфлације, чини спољни фактор. То су цене које долазе из окружења, цене енергената, нафте, гаса, енергетска криза, цене сировина на берзама, посебно непрерађене хране", објашњава Табаковићева.
Према њеним речима цене кукуруза, соје и сунцокрета све су цене из света које су имале утицаја на наше цене.
Додаје да је Србија ове године већ остварила три милијарде евра страних инвестиција, а рекордна је била предпандемијска 2019. година са 3,8 милијарди евра и да обавезују они који и даље долазе у Србију, отварају фабрике и радна места.
Народна банка ће на све оно на шта монетарна политика може да утиче, каже гувернерка, утицати, а то је базна инфлација.
"Базна инфлација је све време два посто и оно што води економију то су поверење и инфлациона очекивања. Србија и НБС су једне од ретких држава које још нису подизале референтну каматну стопу и још увек имамо простора да је не подижемо и тиме не поскупљујемо рате кредита и отежавамо раст који је неопходан земљи", истиче гувернерка.
Додаје да монетарним оквиром већ два месеца раде на пооштравању монетарних услова у смислу смањивања ликвидности, али преко извршне стопе.
"Завршна репо стопа на једнонедељне хартије на аукцијама је износла 0,11 процента. Средом су аукције и она је данас 0,27 и ми имамо простора до 1 процента да не пооштравамо монетарну политику", наглашава Табаковићева.
Истиче да успевају да очувају реалну вредност доходака грађана.
"За првих седам месеци плате су расле 8,5 процената. Наша процена је да ће до краја године просечна инфлација бити 3,7 процената, БДП мора да расте више него што расту плате и пензије, инфлација из света ће бити у једном делу преливена код нас, али не сме да буде преливена са цена енергената, преко монетарне политике, на остале цене" објашњава Јоргованка Табаковић.
Додаје да је чињеница да су поскупели сви пољопрвредни производи, храна и енергенти. Предвиђања су да ће половином следеће године инфлација бити враћена на 3 посто плус минус 1,5.
Према речима Јоргованке Табаковић, успех који је Србија постигла свих ових година, значајно мењајући ону кућу Србије у ову кућу данас, је то постигнуто захваљујући координсаним мерама монетарне и фискалне политике.
"Заслуге за оно што се зове стабилан динар, релативно стабилан курс евра и стаблност у Србији није само мој резултат и ја га не присвајам. Без подршке мог тима и координисане политике владе Србије и подршку председника који је то започео када је био на месту председника владе то не би било могуће", наглашава гувернерка НБС.
НБС купила милијарду и 555 милиона евра
Од априла ове године када је инфлација почела да расте НБС је купила милијарду и 555 милона евра.
"Ниједно предузеће или компанија, која има седиште у иностранству, а послује у Србији није имала ограничење у изношењу профита, односно куповању девиза на међубанкарском тржишту и да исплати профит својим оснивачима", истиче гувернерка Табаковић.
Укупне златне резерве 37 тона
Народна банка Србије вратила је у земљу тону злата из Базела, која се физички налазиила у Лондону.
"Први пут је Србија купила 12 тона злата у иностранству. Прво се купује домаће злато и најдраже је оно купљено за динаре. То значи да су повећане девизне резерве у злату сопственм динарима", објашњава гувернерка.
Према њеним речима у Бору је купљено 10 тона злата.
"Од 2018. имамо повећану понуду и откупљујемо све количне које Зиђин понуди Народној банци. Укупне златне резерве су 37 тона. Од 12 тона купљених у иностранству девет тона смо купили 2019. године а три тоне 2020. године", поручила је гувернерка Јоргованка Табаковић.
Банке радиле по закону
Од пролећа траје прича о тужбама грађана против банака за обраду трошкова кредита. Била је ту и пресуда Врховног касационог суда, све време и једна и друга страна, и грађани преко адвоката односно адвокати са банкама гледају некако у Народну банку Србије која ће рећи ко је ту у праву.
НБС је издала саопштење где је рекла да тражи здравразумску примену правног става Врховног касационог суда.
Одговарајући на питање шта значи здраворазумског, да ли су банке прекршиле закон и погрешиле када су наплаћивале трошак обраде кредита гувернерка Јоргованка Табаковић каже да нису, ако су у уговору прецизно и јасно написале које све трошкове очекују грађани, ако су јасно и недвосмслено изразиле ефективну каматну стопу.
"Не као стопу која се плаћа, него као стопу која приказује све трошкове на одређени кредит. Наравно да су радили по закону, зар неко очекује да толико година ствари функционишу незаконито, онда се неко досети па каже да су те ствари незаконите", каже Табаковићева.
Према њеним речима Народна банка Србије је веома јасна и одговора у примени закона о заштити корисника финансијских услуга који то дефинише.
"Највећи број тужби је уствари активност адвоката који су губљењем послова са решеним проблемом швајцарских франака, такође наслеђеним, где је пресудна улога била самог председника који је тај галиматијас између адвоката, банака и оног што се зове различита пракса у окружењу одлучио да гарађане ослободи делом терета на буџет", поручује гувернерка.
Додаје да адвокати хоће неки уносан посао и увек га виде у пукотинама различитом поступању судова.
"Сви ми знамо да банке нису омиљене и у то не можемо да улазимо, не можемо да доводимо у питање законитост послова банака, и то на такав начин да улазимо у структуру трошкова и њихову цену, као да нас је неко приморао да купимо одређену робу. Финансијска услуга је исто што и друга роба по закону о заштити потрошача, кад одлучите да купите нешто, и определите се да дате новац који имате и уђете у кредититни однос са банком. Посао НБС је да информише грађане, а ми имамо сајт и позивамо их да упореде понуде банака", поручила је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.
Коментари