Светска банка подигла прогнозу раста Србије на 6,0 одсто

Светска банка је истовремено подигла процену раста бруто домаћег производа (БДП) Србије за 2022. годину на 4,5 посто са 3,7 одсто, колико је предвиђала у јуну, док је пројекцију раста за 2023. подигла за 0,1 проценти поен на 4,0 посто. 

Привреда Србије је почела да показује знаке опоравка од утицаја пандемије коронавируса у првој половини 2021, наведено је у документу.

Пише и да је у првом тромесечју Србија остварила раст бруто домаћег производа (БДП) од 1,8 процената међугодишње.

Раст је убрзан у другом кварталу и процењује се на 13,7 одсто, што је знатно изнад очекивања, истиче Светска банка.

Као резултат тога, раст БДП-а Србије за 2021. годину је ревидиран навише на 6,0 процената са раније прогнозираних 5,0 одсто, колико се предвиђало у јуну, пише у јесењим прогнозама ове међународне финансијске институције.

У извештају је наведено да је брз раст извоза подстакао опоравак, при чему је допринос нето извоза расту износио 5,2 процентна поена у првом кварталу. Током другог квартала, међутим, покретачи раста су се променили, тако да је главни утицај на раст БДП-а имала потрошња.

Светска банка предочава да су подршка државе предузећима за исплату зарада радницима о новчани трансфери грађанима у 2020. гоини помогли у спречавању скока сиромаштва.

Констатује се такође да је то утицало на раст фискалног дефицита прошле године на 8,1 одсто БДП-а, те да се очекује да ће он бити смањен на 6,9 одсто БДП-а у текућој години, упркос наставку експанзивног пакета економске помоћи привреди и грађанима.

Предвиђа се да ће јавни дуг износити 60,3 одсто до краја 2021.

Инфлација је достигла врхунац од 4,3 одсто на годишњем нивоу, а очекује се да ће се до краја године спустити на око 3,0 процента.

Динар је остао углавном стабилан у односу на евро, констатује Светска банка и додаје да је банкарски сектор Србије остао снажан и да је ниво проблематичних кредита 3,6 одсто.

Истичу и да је дефицит текућег рачуна знатно смањен са 6,9 одсто БДП-а у 2019. на 4,3 одсто у 2020. години, те да ће у у овој години вероватно бити испод раније пројектованог нивоа од 5,0 посто.

Светска банка очекује да ће се економски опоравак Србије наставити у другој половини године, а раст ће бити додатно поупрт пакетом мера подршке грађанима и привреди, вредан око 4,5 одсто БДП-а.

У средњем року предвиђа раст од око 4,0 посто, вођен углавном потрошњом, док ће опоравак инвестиција бити спорији уз, како каже, могуће негативне последице на запосленост и плате.

Ови средњорочни изгледи ће пресудно зависити од опоравка светске економије, способности сузбијања ковида 19, темпа и дубине структурних реформи и развоја политичке ситуације.

У непосредне приоритете државе, Банка сврстава значајно смањење трошкова пословања и побољшање квалитета инфраструктуре.

Као средњорочне и дугорочне изазове наводи управљање старењем становништва и климатске промене, што би могло да нашкоди конкурентности српске привреде.

Што се тиче економија у окружењу, Светска банка предвиђа раст Босне и Херцеговине у овој години од 4,0 одсто, у Хрватској очекује стопу раста од 7,6 процената, у Црној Гори 10,8 одсто, а у Севеној Македонији 4,6.