Добар род шљива, звучи готово невероватно да су ценом сви задовољни
У блачкој општини која има највише засада шљива у Србији почела је берба тог воћа. За разлику од претходних година, квалитетом и ценом су задовољни и произвођачи и прерађивачи. Овог викенда у Блацу je одржанa 19. привредно-туристичка манифестација "Дани шљиве".
Драгиша Игњатовић из Горњег Гргура са четири хектара засада шљива, које узгаја на органски начин, очекује добар род. Цена од 50 динара по килограму обећава и добру зараду.
"Ова година изузетна је и по цени и по квалитету. Имамо уговорене количине у нашим сушарама које се налазе ту на два, три километра", каже Драгиша Игњатовић из Горњег Гргура.
Када шљива добро роди и када је оваквог квалитета, задовољни су и произвођачи и прерађивачи.
"Тресачи рецимо узму по четири хиљаде дневницу данас. Добар берач може да изађе до пет хиљада", наводи берач из Куршумлије Дејан Лазић.
Шљиве углавном заврше у хладњачама. Мали део се преради, а то чине махом породице са традиционалном производњом.
Богољуб Милић из Блаца напомиње да годишње преради пет до шест милиона килограма воћа у ракије и воћне дестилате.
"Шљиву прерађујемо по најсавременијој технологији, али поштујући стари, традиционални рецепт. Шљивовицу, као наш бренд извозимо у Америку, Канаду, Немачку и Аустралију", наводи Милић.
Јелена Јовановић из Трбуња каже да шљиве прерађује у финални производ, јер је тако исплативије. "Правимо слатко од шљива, имамо пекмез без шећера и џем са шећером", каже Јовановићева.
Ово подручје идеално је за узгој воћа на органски начин, чему су се многи окренули.
Пољопривредници су се ове године састали на "Данима шљиве" у Блацу, у ограниченом броју, уз примену и поштовање епидемијских мера.
Коментари