Пчелари селе кошнице на највиши врх Шумадије – зашто багремов цвет слабо меди

Да је топлије, могли су се надати рекордној години. Багрем је касније процветао, а касни мразеви, хладно пролеће и честе непогоде утицаће и на добар принос.

"Иде се прво у ниже крајеве око Обреновца, где је први багрем или у Делиблатску пешчару, па се онда сели у више крајеве и тако редом. Две-три паше да би се скупило двадесетак килограма меда по кошници", објашњава Ивица Матић, пчелар из Борче.

Шућо Тртовац, пчелар из Новог Пазара, каже да је било мало града и да сада пребацују кошнице на већу надморску висину.

"Тек почиње друга паша и ми ћемо управо сад да користимо ову другу пашу докле буде да би искористили колико-толико'', каже Тртовац.

Пчеле ће саће тешко напунити соком

У потрази за добрим локацијама пчелари из целе Србије кошнице довозе на Рудник. И поред здраве средине, на највишем врху Шумадије ове године пчеле ће саће тешко напунити слатким соком, јер багремов цвет слабо меди.

"Друштва су прилично јака, међутим, унос је слаб горе у наставцима. Биће нешто, али није то оно као што је било ранијих година, пре 6-7 година стварно смо имали добру пашу", процењује Славко Перић из Лазаревца.

Српски багремов мед цењен је у Европи. Кад је родна сезона Мирићи из Белановице могу да извезу до 700 тона меда. Већ неколико година бележе два пута мање, а сада не гарантују ни каква ће цена бити.

"Главна паша за Србију је багремова паша и наш багрем и мађарски спадају у најквалитетније медове багремове, багремовог типа и цена се одређује кад се заврши сезона, па се види шта се убрало, колика је понуда, потражња. Нико лако, не истрчава се са ценом", наводи Марко Мирић, медар из Белановице.

На Руднику сада има око 2.000 кошница. У овом планинском крају, иако су приноси испод просека, пчелари рачунају на добар квалитет меда.