Бранко Милутиновић за РТС открива зашто је продао "Нордеус" и остаје ли у Србији

У среду је објављено да је српска компанија која се бави креирањем видео-игара за мобилне платформе "Нордеус" продата америчком "Тејк ту интерактив софтвер".

Иако је фирму продао, за Бранка Милутиновића ће, како каже, бити једнако лако да од шефа тражи слободан дан. Осим што неће имати једног него три шефа, овако Бранко Милутиновић у шали одговара на прво питање РТС-а.

Преговори са компанијом "Тејк ту" су, према његовим речима, дуго трајали.

"Имамо међусобно поверење, разлог је што верују у нас, шта радимо и како, тако да та врста шефовања неће бити неопходна и присутна. Десиће се једна велика прилика да сви и ја учимо од људи који су најбољи у нашој индустрији, они су људи који већ двадесет година воде једну од најуспешнијих гејминг фирми на свету, једна од три највеће фирме које праве видео-игре, а уједно најкреативнија и најиновативнија. Драго ми је што ћу радити са њима и учити од њих", истакао је Милутиновић у емисији Око.

Нагласио је да је "Нордеус" веома поносан и срећан како су изгледале првих једанаест година фирме али су, каже, размишљали и о наредним годинама.

"Након што смо њих упознали деловало је да ће то отворити следећи корак за нас и омогућити да радимо ово што радимо и донети помоћ у неким аспектима. Наши резултати на америчком и кинеском тржишту могу бити знатно бољи. То је један пример где сам сигуран да ће ово партнерство допринети", истакао је један од оснивача "Нордеуса".

"Остајемо своји" 

Као бренд "Нордеус" ће, према његовим речима, наставити да постоји.

"Пословаћемо као аутономна компанија у оквиру већег система. Остајемо то што јесмо, остајемо своји, и даље радимо Топ илевен", навео је Милутиновић.

Планови и резултати "Нордеуса" су у претходном периоду, како истиче, веома добри, а уколико се посматра само игрица Топ илевен, она је за годину и по дана најбрже растућа мобилна фудбалска игра на свету.

"Свакако ћемо сада са неким новим аспектима и ресурсима додатно да убрзамо тај раст, такође и на другим пројектима који су у развоју, биће прилике да их још боље развијамо. Дељење знања између нас и осталих у групацији допринеће да будемо паметнији и бољи", истакао је Милутиновић.

"Нордеус", каже, наставља да ради то што ради и сад.

"Верујемо једни другима да заједно можемо допринети да будемо још бољи", наглашава директор "Нордеуса".

Промениће се, каже, приступ неким стварима за које би требало дуже времена да сами открију и ураде.

"Кошаркашка игра за мобилни Тејк ту у Кини има 50 милиона корисника. Они су вероватно од западних компанија у Кини најуспешнији. Сада ће све то нама бити доступно. Не плашимо се, ми јесмо присутни и сада, само мислим да можемо доста бољи да будемо", напомиње Милутиновић.

"Нордеус", каже, остаје и Србији. Не само компанија, већ и остали људи који раде.

"Чини ми се да ћемо и брже довести још људи, што из Србије што из остатка света", рекао је Милутиновић и потврдио да планирају да шире пословање.

"Ово није типична аквизиција" 

Сви коментари, и пријатеља из индустрије широм света, и у домаћем окружењу, били су позитивни, каже Милутиновић.

"Ово није типична аквизиција, изађете из посла... Ово је спајање, ми стратешки играмо као део моћнијег система, али је јако битно, ако погледамо домаћи екосистем, шта ово значи за Србију. Први пут имате компанију S&P 500 која улази на домаће тржиште и креира вредност за цео свет а не узима вредност из домаћег тржишта. То је добар сигнал и потврда да се из Србије раде фантастичне ствари, ми нисмо једини, пуно њих ради фантастичне ствари, али ово је видљив сигнал, о томе се прича у целом свету. Мислим да ће то убрзати тренд који је позитиван, а то је раст и развој домаћег екосистема који полако осваја тржиште", наглашава један од оснивача "Нордеуса".

Чињеница је, како каже, да је генерално ограничен број великих играча.

"Да стигнете до краја сами, постоји могућност, али није најбоља опција. Са новом економијом, дигиталном, први пут људи из Србије имају једнаке услове и шансу као било ко било где другде, није једнака али је најближа него што је икад била, говоримо о дигиталној индустрији. Са те стране апсолутно је могуће, имамо компаније које су у својим нишама достигле ниво светског врха. Ако гледамо цео гејминг као индустрију, добацили смо тако овим потезом", напомиње Милутиновић.

"Мобилне игре вреде више од читаве филмске и музичке индустрије"

Указујући на то да је гејминг брзорастућа индустрија, Милутиновић је истакао да су само мобилне игре вредније него филмска и музичка индустрија заједно у целом свету. Уз то, ова индустрија најбрже расте.

"То значи да је неопходно стално бити у ставу спреман и реаговати на промене што брже могуће. Треба избалансирати са дугорочним гледањем. Ако урадите кад треба и шта треба, маркет који успете да освојите је огроман", каже гост Ока.

Наводи да је пандемија мало утицала на раст гејминг индустрије за мобилне телефоне.

"Мобилне игре су увек са вама и није нека разлика да ли сте код куће, у превозу, на паузи, у пи-сију и конзолама је разлика била већа. У мобилној није ни раст био толико велики, али није био ни пад, све је наставило да расте", додао је Милутиновић.

Наводи да је путања српске гејминг индустрије узлазна. 

"Тренд је позитиван. Ако гледамо гејминг, који спаја уметност и науку, тренутно има преко 120 компанија у Србији које се баве тиме, мислим и на стартапе, запошљава више хиљада људи, пребациће 150 милиона долара прихода ове године, путања је узлазна. Једнаки су услови за све, то даје шансу нашим талентима да осмисле нешто, испробају и ако ради, више неће бити стартап", истиче Милутиновић.

Нигде у свету, према његовим речима, нема довољно људи који раде софтвер.

"Код нас је продукција можда процентуално и већа него у западним земљама, јер код нас историјски људи цене позив инжењера, имамо традицију уметности у дизајну. Ми смо мала земља, али наша шанса је да се фокусирамо на пар ствари где ћемо градити екосистем, и гејминг је та шанса. Показало се да баш у гејмингу имамо озбиљан остварени потенцијал и много већи да растемо. Ово са Тејк ту је потврда тога, они слабо шта имају ван Америке, ово је за њих потпуно нова географија", напомиње један од оснивача "Нордеуса".

"Успели смо упркос систему" 

Сматра да сви – и држава и привреда – треба да раде на томе уколико се жели да амбијент буде добар и успешан.

"Зато смо основали иницијативу Дигитална Србија, да се позабавимо и пословним амбијентом, образовањем, свешћу људи о приликама које постоје. Држава је битан партнер, кабинет председнице Владе је афирмативан када је о тим новим индустријама реч. Та сарадња је продуктивна и доста свеобухватнија, пуно стручних људи ради у иницијативи, креирају програме, (програм) Пајтон се учи у основним школама, то су пројекти где морате да имате стручњаке из привреде и, са друге стране, државу која ће то омогућити", каже Милутиновић.

Дао је и један пример баналне ствари која је промењена захваљујући сугестији људи из привреде.

Постојао је, каже, бели картон који су странци морали да носе у пасошу и да пријаве промену пребивалишта. Колегиница запослена у "Нордеусу" је на тим билдингу на Палићу добила прекршајну пријаву јер није пријавила промену пребивалишта.

"Ми смо објаснили о чему се ради и то је промењено, то нема везе са мозгом. Крупна ствар је да Епл и Гугл нису подржавали Србију као маркет са којим можете да послујете, нисмо постојали на њиховој листи, то је био подухват који је водила привреда, односно људи попут мене који су блиски са њима, неопходна је и подршка државе и јасна одлука државе да, ако нешто треба да се промени, да се то омогући. То је успешан пројекат, коначно су и Гугл и Епл додали Србију као место одакле можете да послујете. То је много значајније некоме ко почиње, ми смо успели упркос систему", наводи Милутиновић.

Жеља коју би могла да испуни златна рибица 

Ако би једну ствар могао да промени у Србији, када би извукао златну рибицу, од ње би тражио да се унапреди образовање.

"Да много више деца размишљају креативно, иновативно и буду спремна за 21. век", истиче директор "Нордеуса".

Компанија је основала и "Нордеус" фондацију, којој ће почетни буџет бити три милиона долара. 

"Ми бисмо волели да сви учесници нашег друштва – ученици, наставници, родитељи, привреда, држава – пронађу заједнички језик да пробамо да се окупимо иза тога шта можемо да урадимо да нашој деци омогућимо да у потпуности остваре свој потенцијал у будућности", каже Милутиновић.

Шта је са факултетском дипломом

Његова генерација је, како каже, била хендикепирана у разумевању предузетништва и како се пословни део приче развија, који су проблеми, методологије.

"Све смо то учили успут, мислим да то можемо много лакше брже и боље да се урадимо, током образовног циклуса", каже Милутиновић.

Друга ствар која би требало да се промени јесте однос и увођење тимског рада.

"На мом факултету, ЕТФ-у, први заједнички дипломски рад био је мој рад са суоснивачем 'Нордеуса'. То је забрањено, то не може, неће вам дозволити да дипломирате. Ми смо вештачки то поделили на неке сегменте, ово сам радио ја, ово Иван, то је ексклузива сад", рекао је Милутиновић у шали, додајући да је то све било давно.

Он је тада са колегама направио три-де игру која помаже деци са сметњама у развоју да се снађу у саобраћају, а тај дипломски рад је био најбољи у генерацији.

Важно је и децу учити да се не плаше неуспеха.

"Школе те уче да не смеш да не успеш, мислим да свако ко у животу, и у фудбалу, изађе јачи из пораза на крају освоји ту Лигу шампиона", сматра један од оснивача "Нордеуса".

Од чега ће кренути Фондација 

Фондација, према његовим речима, жели да окупи стручне људе како би се нашој деци дала шанса да се једног дана такмиче на глобалном нивоу из добре позиције.

"Не критикујем систем, веома је тешко јако добро радити нешто, образовање је изузетно комплексно, дуго треба да се виде резултати. Мислим да много више можемо ако сарађујемо и дигнемо на следећи ниво. Постоје области где ми можемо да помогнемо, а многи други људи боље познају друге сфере, педагози, учитељи, да заједно радимо на томе да побољшамо ствари", наглашава Милутиновић.

Фондација ће почети са радом тако што ће прво окупити људе који желе да учествују, а затим ће се одлучити о пројектима.

"То ће бити пројекти који деци омогућавају да развију креативност, иновативност, заједнички рад, да кроз игру и иновативне технологије споје и уче. Ја учим сваки дан, морате да будете фокусирани, а деца и омладина су фокус", каже Милутиновић.

Последње питање за госта Ока било је да ли би "Нордеус" продао за биткоине.

"Није понуђено", каже Милутиновић и додаје: "Не бих волео да утичем на било кога, јер није поштено да оно што ја мислим некога наведе на добру или лошу одлуку јер оно што ја мислим не мора да буде истина. Моје лично мишљење је да не бих за биткоин, то је само моје мишљење које је, можда, потпуно погрешно", закључује Милутиновић.