Влаховић: Привреда Србије током пандемије прошла неоштећено, глобални опоравак бољи од очекиваног

Александар Влаховић је навео да је пандемија коронавируса само убрзала промене које је са собом донела четврта индустријска револуција, које стварају неке нове шансе за земље у развоју као што је Србија.

"Што се тиче пројекције за ову годину, врло је вероватно да ће Србија већ на крају трећег квартала достићи свој преткризни ниво, дакле оно што је имала у марту, у првом кварталу прошле године", навео је Влаховић током гостовања у Јутарњем дневнику.

Додао је да је Србија, према оценама ЕБРД-а и Светске банке, прошла прилично неоштећено кроз транзицију захваљујући структури привреде и економије, пошто се ради о традиционалној структури где доминирају гране које нису укључене у међународно тржиште због чега су резистентније.

"Са друге стране, Србија је један снажан позитиван ефекат из претходног периода пренела у 2020. годину, па смо ми у првом кварталу прошле године имали раст од 5,3 посто БДП-а и на крају, наравно да су свему допринеле мере финансијске подршке Владе Републике Србије у садејству са оним што је радила Народна банка", истакао је Влаховић.

"Глобални опоравак тече много боље него што се очекивало" 

Додао је да је очигледно да и глобални опоравак тече много боље него што се у старту очекивало и да су Кина и САД забележиле готово историјски позитивне резултате у првом кварталу, а да су оптимистичне прогнозе и за еврозону, која је за Србију најзначајнија.

"Врло је вероватно да ће свет крајем године достићи преткризни ниво, а да ће ЕУ негде половином наредне године бити на нивоу који је био пре почетка пандемије ковида 19", казао је Влаховић.

Говорећи о дигитализацији, Влаховић је рекао да, „уколико желите да снажно прихватите дигитализацију, морате да имате шта да дигитализујете".

"Неопходно је развијати гране, пре свега, прерађивачке индустрије, са високом додатом вредношћу, која има високу продуктивност, која је укључена у међународно тржиште, ради се о размењивим секторима и то је нешто што би у наредном периоду требало да донесе много виши ниво запослености", рекао је Влаховић.

Додао је да би Србија себе препоручила као дестинацију за такозване "бенчмарк" инвеститоре из те области, пошто се они због прекинутих глобалних ланаца снабдевања повлаче из Источне Азије и траже ближе дестинације.

"Улагање у образовање једно од три основна темеља стратегије развоја" 

Када је реч о улагању у образовање и иновације, Влаховић је рекао да је оно један од три основна темеља будуће стратегије развоја, поред инвестиција и институција.

"Образовање је најважнији фактор развоја друштва и државе и у времену у којем се налазимо, образовање мора да буде модернизовано, заправо да прихвати постулате креативности, критичког мишљења, целоживотног учења", казао је Влаховић.

Нагласио је да се на бизнис форуму на Копаонику годинама говори о потреби реформе образовања и да, према студији Светске банке, две трећине компанија у Србији не могу да планирају свој развој пошто не могу да пронађу адекватну радну снагу.

"Образовање мора да има директну везу са тржиштем рада и да се на тај начин обезбеди критични фактор развоја државе и друштва у наредном периоду уколико желимо да развијамо гране које доносе високи технолошки прогрес и продуктивност", навео је Влаховић.