Како је мраз утицао на пшеницу, имају ли ратари разлога за бригу

Пет дана средином фебруара у појединим деловима Војводине температуре се снижавала и до минус петнаест степени, а све је то резултирало и појавом јаких мразева, па су пшенична поља уместо зелене добила жуту боју.

Слободан Живовић, пољопривредни произвођач из Лукићева, пшеницу је засејао на седамдесет хектара, ни снег који пада ових дана није га спречио да обиђе пшенична поља.

"То све не би био проблем за пшеницу већ просто субјективни осећај, дувао је ветар, залеђено тло које је натопљено и дошло је до измрзавања крајева листа пшенице. Опоравиле су се све пшенице али су изгубиле доста енергије приликом опоравка", наводи Живановић. 

У пољопривредној стручној служби у Зрењанину истичу да ратари који су пшеницу засејали у оптималном року уз комплетну примену агротехнике немају разлога да брину.

"Пшеница и после оног што је претрпела велико захлађење и велико оштећење током фебруара месеца када говоримо о лисној маси надземног дела сада се опоравља и могу да се виде поља у Средњем Банату поново да се зелене и под пшеницом и под јечмом. Након тог периода уследио је период мало топлијег времена и читав тај период је она расла тако да се опоравља фино. Међутим ове температуре током прошле недеље и ове недеље испод нуле допринеле су новом оштећењу али само најмлађих листова", каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин. 

Због хладног времена и учестале кише и снега ових дана сасвим је извесно да ће пролећна сетва каснити све док се поља не исуше и температуре порасте.