Ако рата кредита не доспева кад и плата, могу ли се избећи пенали
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић рекао је за РТС да је битан елемент уговора датум када се плаћа нека обавеза и његов савет је да се клијенти јаве банци, уколико рата кредита не доспева баш када стиже плата.
Да се вирус не шири и међу запосленима који обрачунавају плате, многе компаније одлучиле су да зараде ислаћују једном, а не два пута, средином и последњег дана у месецу. На то се треба навићи и пажљивије управљати кућним буџетом, јер никад краја текућем месецу.
Још већи проблем за нас и рачуновође јесте ако рата кредита не доспева баш када стиже плата. Због тога многи запослени обилазе банке и моле да им се датум доспећа кредита помери.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије рекао је да је битан елемент уговора датум када се плаћа нека обавеза и његов савет је да се они код којих долази до померања да се зараде једанпут месечни исплаћују - јаве банци.
"Ако самоиницијативно померите тај рок онда сте у доцњи, за тај део временског периода морате да платите неку камату која није редовна, она има пенал који вас кажњава да би плаћали како је уговорено", каже он.
Савет је свима онима који имају такав проблем, каже Васић, да се јаве банци да договоре како да измирују обавезе, а да немају пенал због кашњења у отплате своје обавезе.
Колико износи пенал зависи од банке до банке, као и од неколико елемената, висине кредита, колико је месеци остало до краја исплате кредита.
Навео је информативни пример два кредита од 30.000 евра, а други 500.000 динара – то су најчешће суме којима баратају.
"Ако је остало још 10 година до краја, камата је 2,85, причамо о стамбеном кредиту и померање рока је 25 дана, разлика рате је 0,57 евра, ако је померање 15 дана разлика је 0,34", рекао је Васић.
Објаснио је да ако имате готовински кредит од 500.000 динара на пет година, камата је 9,75, померање 15 дана, 42 динара се повећава месечна рата.
Труднице и кредит
Труднице и даље имају проблем да подигну кредит, послодавац не жели да буде гарант, јер им и не плаћа одсуство са посла, а социјално неће, јер није послодавац и тако у круг.
Говорећи о томе може ли овај проблем да се реши, Васић каже да труднице не би требало да размишљају о том делу и да је проблем настао ван банака.
Према његовим речима, банци је потребна информација да ли неко има плату, то је један од основних услова да бисте добили кредит.
"Имамо обећање Министарства за рад да су поједине општине које су имале проблем у издавању потврда решиле проблем", истакао је Васић.
"Што се тиче банкара, дођите до банке и питајте", закључио је Васић.
О дозвољеном минусу
Око 940 хиљада грађана има дозвољени минус, иако је то најскупљи банкарски производ. Неке банке почеле су да смањују лимит или потпуно укидају ту могућност за поједине клијенте.
Васић сматра да грађани не треба да се буне, јер је дозвољени минус воља сваког од нас када дође у банку, обично се добије у висини плате.
"Ако имате пад у приходима или нема плате, право банке је да вас позове и пита о чему се ради, може да вам смањи лимит и укине дозвољени минус, то је стандардна банкарска процедура", истиче Васић.
У питању је 45 милијарди динара, каже Васић и саветује свима да узумају друге банкарске производе, попут готовинских кредита а кад користе дозвољени минус - да га користе у краћем периоду, и у мањем износу.
Све мање чекова у оптицају
Говорећи о чековима, генерални секретар Удружења банака каже да су чекови историјски инструмент на нашим просторима, у ЕУ и другим земљама се не види и не препознаје, јер су бројни други банкарски производи заменили чек, као папирни документ.
"Сваке године имамо све мање и мање чекова у оптицају, сада има око 6 милиона чекова годишње, за неколико година причаћемо о другим дигиталним производима, револвинг картицама и другим картицама које могу да замене услугу чека", рекао је Васић.
Васић је закључио да је код нас тежи начин да људима маркетингом и причом помогнете да пређу на дигитални начин функционисања.
Коментари