Шта мучи произвођаче воћа у ивањичком крају

Новим садницама, дугогодишњи произвођач малина Милован Јовановић из Прилика добио је дупло већи принос.

"Имам засад за који сам узео на Институту саднице и принос по хектару ми је преко 25 тона. На старом садном материјалу, примењујући исте агротехничке мере принос је био око 10,12 тона по хектару", каже Јовановић.

Поред садног материјала проблем у ивањичком крају је и прерада воћа у алкохолна пића.

Легални произвођачи кажу да за разлику од оних других, послују у законским оквирима, улажу у опрему, поштују стандарде.

"Анализе које морају да се раде, сертификати, стандарди који се уводе, акциза која је 230 динара оријентационо, порез на који се све плати и ми дођемо у ситуацију да произвођач који продаје своју ракију да кажемо на црно, илегално продаје за 600 динара има већу зараду него што ми продајемо за 1.800 динара, исти литар ракије", каже Зоран Радовановић, власник дестилерије у Радаљеву.''

Осим продаје квалитетног производа, воћари имају шансу и у преради. У Министарству кажу да ће држава малинаре помоћи у набавци садног материјала, а посла има за све оне који желе да улажу у дестилерије и идустријску прераду воћа које није стигло до тржишта.

"До сада су људи гледали шта ће да раде са тим, неки су бацали неки су прерађивали. Ми од тога желимо да направимо додатну вредност, да људи профитирају на томе. Ја позивам све који имају вишак робе воћног порекла да уложе у дестилерије, држава ће да да новац за то",  каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Новца за помоћ у производњи ће бити, кажу у Министарству бити, а обезбеђено је и тржиште са бесцаринским условима извоза. 

За нове засаде у високоризичним подручјима у западној Србији договорено је 90 одсто подстицајних средстава.