Почиње градња "суве луке" у Батајници – пројекат за смањење транспортних трошкова и загађења

Интермодални терминал у Батајници ће бити нека врста ширег логистичког центра, где ће се вршити претовар робе из камиона у возове – нека врста "суве луке", као предуслов за даљи економски напредак, рекао је Вучић, који је заједно са Семом Фабрицијем и министарком Јадранком Јоксимовић бацио лопатом први малтер у камен темељац.

Колико је значајна изградња једног таквог терминала, Вучић је илустровао примером да Беч већ има три интермодална терминала, док их је у Немачкој више од 100.

"Ово је услов без којег не можемо напред, за повећање обима посла, али и за повећање цена", рекао је Вучић.

Он је рекао да је читав пројекат важан и због тога што је то део програма за бољу жаштиту животне средине, за зеленију Србију, што је договорено и на самиту у Софији.

Вучић је истакао да ће ту радити и значајан број људи, не само директно запослених, већ и оних који ће бити индиректно везани за овај пројекат.

"Надам се да ћемо имати бар три пута више камиона на путевима, али, када терминал буде у функцији, то ће суштински значити шест пута више него данас", рекао је Вучић.

Вучић је захвалио предстаницима ЕУ и државама чланицама пошту су њихови порески обвезници издвојили и поклонили, како је рекао, 13,7 милиона евра.

"Неко потцењује те суме новца, али то је огроман новац и бескрајно сам вам захвалан на огромној подршци. Србија ће обезбедити 1,8 милона евра, што је девет пута мање него што дају Европљани", нагласио је председник.

Истиче да ће то допринети локалном развоју Батајнице и Земуна, као и целог Београда и целе Србије.

Вучић је додао да то неће бити последњи интермодални терминал који ће се градити у Србији, пошто је изузетно важно да наставимо да развијамо саобраћајну и логистичку инфраструктуру.

И даље ће нам бити потребна подршка ЕУ, додао је Вучић захваливши ЕИБ-у на подршци за изградњу аутопута Ниш – Мердаре, за прву деоницу од Ниш до Плочника.

Без њихове подршке не би могли то да направимо, додао је Вучић и истакао да и тај пројекат показује да можемо да мењамо садашњом заједничким радом.

Председник је честитао радницима и поручио им да ће једног дана бити поносни на оно што су направили, пошто ће и то допринети економском расту Србије.

"Циљ је да у наредне три године будемо економски најбољи у Европи", навео је Вучић напоменувиш да ће због великог заостајања у претходном периоду бити потребно још много да стигнемо по стандарду живота неке развијене европске земље.

Фабрици: Смањење транспортних трошкова

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је да ће интермодални терминал допринети бољем повезивању српског тржишта са регионалним и европским, смањити транспортне трошкове и смањити загађење.

Уочи постављања камена темељца за изградњу терминала, Фабрици је рекао да је ЕУ за тај пројекат издвојила 15,5 милиона евра бесповратних средстава, што, каже, више од 90 одсто вредности пројекта.

Фабрици је истакао да ће тај терминал смањити, пре свега, транспортне трошкове и додао да је удео логистичких трошкова у цени производа у ЕУ на нивоу 10 до 12 одсто, док је у Србији до 20 одсто.

То је, каже, последица застареле транспортне логистике у нашој земљи.

"Унапређењем транспортне повезности ми смањујмео трошкове, повећавамо конкурентност Србије и унапређујемо социјално-економске стандарде", рекао је Фабрици.

Поред тога, додаје он, терминал ће отворити нова радна места, директно ће, каже, бити запослено 28 људи, а индиректно хиљаду.

Навео је да ће нови термнал омогућити осам пута већи претовар у Србији, јер ће, додаје, на његовом простору долазити контејнери са Јадранског мора, Егејског мора...

Тренутни претоварни капацитети у Србији су, истиче Фабрици, 10.000 контејнерских јединица, док ће се са новим Интермодалним терминалом тај број попети на 80.000.

Фабрици је истакао да је 2015. године ЕУ издвојила милијарду евра бесповратне помоћи за модернизацију транспортне и енергетске инфраструктуре и повезивање Србије и Западног Балкана са ЕУ.

"У 2020. години, Србија је највећи прималац средстава из фондова за повезивање и до сада је добила 200 милиона евра бесповратне помоћи за шест великих инвестиционих пројеката. Интермодални терминал је један од тих шест пројеката", указао је Фабрици.

Он је, додаје, резултат рада и сарадње између ЕУ, националних и локалних власти.

Најавио је да ће бити још новца из ЕУ, кроз Инвестициони програм за Западни Балкан, који је у октобру усвојила Европска комисија, за нове велике инвестиционе пројекте.

Друмско-железнички чвор

Терминал у Батајници биће друмско-железнички чвор који ће омогућити да роба и производи у Србију стижу брже, квалитетније и економичније, као и да се високи логистички трошкови, урачунати у цене производа, приближе европском нивоу.

Полагању камена темељца присуствовали су и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, градоначелник Београда Зоран Радојичић, као и заменик градоначелника Горан Весић.

Комплекс интермодалног терминала и логистичког центра простираће се на укупно 82,5 хектара, на пространој заравни између железничке станице Батајница и аутопута Е75.

Капацитет интермодалног терминала биће 80.000 контејнера.

Пројекат је предвиђен кроз реализацију ИПА средстава (укупне вредности 15,5 милиона евра), док ће се набавка опреме и техничка помоћ оператеру укупне вредности 2,9 милиона евра финансирати из буџета Републике Србије.

Извођач је аустријска фирма "Штрабаг", надзор врши "Ептиса", а пројектант конзорцијум "Egis International/City net".

Уговор за изградњу интермодалног терминала потписан је 14. октобра 2019. са компанијом "Штрабаг" укупне вредности 14,46 милиона евра.

Интермодални терминал се гради у оквиру Националног програма јавне железничке инфраструктуре за период од 2017. до 2021. године.