Како до средстава за развој сеоског туризма
Више од 1.000 породичних газдинстава која се баве сеоским туризмом у Србији остварује готово десет одсто укупне зараде наше земље од туризма. Интересовање за такав одмор расте. Због великог интересовања за развој руралног туризма, подношење захтева за ИПАРД меру 7 продужено је до 30. октобра. Помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић објаснио је који су услови конкурса, ко све може да се пријави и колико новца да добије.
Људи су тражили боравак у природи у етноселима и то су дестинације које су заблежиле пораст броја ноћења у односу на прошлу годину, подаци су Туристичке организације Србије. Зато расте и број оних који своја домаћинства желе да припреме за неке будуће госте.
Помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић рекао је за РТС да на овај програм могу да се јаве физичка лица, предузетници, пољопривредна друштва и правна лица.
Обавеза корисника ИПАРД подстицаја су да имају категорисан објекат за смештај на крају инвестиције, или више објеката, укупног капацитета до 30 лежајева.
Богићевић је навео да је за конкурисање потребан бизнис план, као и да пољопривредне стручне службе стоје на располагању за помоћ свима онима који желе да се пријаве за износ до 50.000 евра, док за веће износе помоћ пружају консалтинг куће.
Средства од 5.000 до 300.000 евра
У зависности од захтева, корисници могу да добију од 5.000 до 300.000 евра.
"Ако се налази у руралном подручју, они остварују већи подстицај, до 65 посто. Многи питају шта значе рурална подручја. Имамо више параметара - то су подручја где зависи од надморске висине, од броја становника, од броја запослених. Ми имамо правилник где су дефинисана та подручја", рекао је Богићевић током гостовања у Јутарњем програму.
Појаснио је да се у оквиру ИПАРД програма прво улажу сопствена средства, након тога се подноси захтев, а потом се чека решење о одобрењу пројекта.
"Када добијете решење о одобрењу пројекта, тек тада приступате реализацији инвестиције. Када инвестицију доведете до краја, онда предајете захтев за рефинансирање средстава, односно исплату средстава, нормално, уз све контроле које ће ићи пре тога", казао је Александар Богићевић.
Законски рок за одобрење пројекта – девет месеци
Навео је да је законски рок за одобрење пројекта девет месеци, али да се у Управи за аграрна плаћања ради на томе да се захтеви што брже обрађују, како би заинтересовани што пре кренули у инвестиције.
Говорећи о разликама између ИПАРД и националних мера, Богићевић је навео да је једина разлика та што је код националних мера онима који су се пријавили на конкурс 50 одсто средстава било уплаћено унапред, али и да су новчана средства била мања.
"То смо урадили да би била претеча, један пробни балон за ИПАРД програм који смо расписали у марту ове године", истакао је Богићевић и додао да је рок продужен до 30. октобра због великог интересовања.
Александар Богићевић је навео да они који немају приступ интернету могу да се обрате локалним самоуправама за помоћ у вези са пријавом на конкурс, а да пољопривредне стручне службе људима који се пријаве за средства до 50.000 евра помажу потпуно бесплатно.
Када је реч о бодовању и рангирању, Богићевић је навео да, у случају да више пријава има исти број бодова, предност имају пројекти чији су захтеви раније поднети.
"Оно што је најбитније у овим мерама, то је запошљавање и развој инфраструктуре на селу", казао је помоћник министарства пољопривреде.
Богићевић је најавио да ће у нареднинм данима бити расписана два јавна позива за развој биљне и сточарске производње и за прераду и маркетинг.
Коментари