Да ли је ванредно стање успорило радове на најзахтевнијој деоници пруге Београд – Нови Сад
Пролеће је требало да донесе интензивирање радова на изградњи деонице брзе пруге од Старе Пазове до Новог Сада, јер је још у фебруару било урађено више од половине планираних радова на целој деоници. Најизазовнији делови, вијадукт и тунел, били су већ 80 одсто готови, а изграђено је и 35 километара колосека. Да ли је ванредно стање успорило радове и како се радило у тим условима, али и о даљим плановима за РТС говори Мансурбек Султанов, директор "РЖД Интернешенел" у Србији.
Мансурбек Султанов је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да се радови на изградњи деонице брзе пруге од Старе Пазове до Новог Сада одвијају по плану, а да у неким деловима радови иду и пре динамике извођења радова.
"Вијадукт је завршен 97 одсто. Он има 118 распонских конструкција од којих је 112 урађено", рекао је Султанов и додао да ће радови бити завршени у року – до септембра 2021. године.
Према његовим речима, највише потешкоћа у изградњи задавала је уникатна геологија терена.
Гост Јутарњег програма потврдио је да ће брзина којом ће се возови кретати овом деоницом износити до 200 километара на сат.
Говорећи о изградњи новог модерног Диспечерског центра наводи да ће он бити један од најмодернијих у овом делу Европе.
"Добили смо зелено светло, направили уговор и кренули са пројектовањем. Диспечерски центар ће покривати 2.000 километара најважнијих железничких пруга, око 500 објеката, 150 станица, 1.500 километара оптичке мреже", објашњава Султанов.
Додаје да је задатак потпуна дигитализација.
Наводи да је по налогу председника Србије и под патронатом Зоране Михајловић организована посета стручњака из Србије Русији како би видели како функционишу четири највећа диспечерска центра у Евроазији.
Истиче да саобраћајна мрежа представља огледало једне земље.
"Било ко да долази у земљу прво види у зависности којим је превозом дошао – писту, аеродром, терминал, и железничку станицу. Ово јесте лице земље", истиче Султанов.
Објашњава да су се радови уз посебне дозволе одвијали и током пандемије коронавируса.
"Уз поштовање свих мера, наставили смо рад. Радило се и викендом, било је између 800 и 1.000 радника, добили смо и дозволу за кретање, наш темпо рада није пао", наводи Султанов.
Додаје да су се током пандемије сусретали са проблемом приликом набавке материјала, али да су га решавали тако што су користили постојеће залихе.
Коментари