ММФ: У Србији пад 3 одсто, у Црној Гори 9 одсто

Шеф Kанцеларије ММФ-а је истакао да се прогнозе ММФ-а углавном подударају са пројекцијама ЕБРД-а за Западни Балкан.

"Те пројекције претпостављају потпуно отварање економија у другој половини године, као и да не буде другог таласа инфекције", рекао је за Танјуг Соса. 

Стручњак ММФ-а каже да су кључни "канали преноса" пад спољне тражње услед смањивања економских активности код главних трговинских партнера, затим пад активности у туризму, као и дознаке и директна страна улагања који су знатно погођени блокадом.

ММФ, ипак, пројектује снажан опоравак економских активности на Западном Балкану у 2021. години, истакао је Соса и додао да би тај раст достигао између 6,5 и осам одсто, осим у БиХ где би достигао 3,5 одсто.

Соса је напоменуо да код тог основног сценарија, ипак, постоје и значајни ризици, с обзиром на то да избијање епидемије може да буде дуготрајније него што се тренутно очекује или би могло већ током ове године да дође до новог скока позитивниих на вирус ковид19. 

"Несигурност по том питању би могла утицати на улагања у приватном сектору и потрошњу више него што је то тренутно предвиђено. Такође, раст кључних трговинских партнера ЕУ могао би бити мањи од очекиваног".

Шеф Kанцеларије ММФ-а у Србији наводи да слаба потражња у секторима који су тешко погођени, као што су путовања, угоститељство, забава и малопродаја може бити дужа него што се предвиђа.

"На фискалном плану, пројекујемо значајан пораст фискалног дефицита и нивоа јавног дуга широм региона у 2020. То је резултат и нижих економских активности и фискалних мера које су предузете за подршку привреди и запошљавању", рекао је стручњак Соса.

ММФ очекује да ће се фискални дефицит смањити на одрживи ниво током 2021. године, како се економије у региону буду опорављале.