среда, 06.05.2020, 08:30 -> 08:38
Извор: РТС
Аутор: Симо Будимир
Шта мучи задругаре из Клека
За три године од када је министарство покренуло пројекат обнове сточарства "500 задруга у 500 села" до данас је помоћ добила 701 задруга, а међу њима је и "Агро Клек" из Клека код Зрењанина чија је просечна млечност крава већа од просека у ЕУ. Годишње произведу пет милиона литара млека, што ову задругу сврстава у сам врх задругарства у Србији.
Земљорадничка задруга "Агро Клек" са радом је почела далеке 1947. године. Преживела је бројне транзиције, сир извозе у Русију, а млека произведу више од европског нивоа по крави.
Од настанка задруге већину запослених чине мештани.
"Село Клек и задруга 'Агро Клек' су једно, задруга постоји 70 година и има 80 запослених. Захваљујући задрузи село живи и село се развија. Моји родитељи су радили овде, овде радим и ја. Што се тиче производње млека, она на дневном нивоу износи 14.000 литара, на месечном нивоу то је 416.000, на годишњем нивоу око пет милиона литара", каже Предраг Ћурчић из задруге "Агро Клек".
Пројектом обнове сточарства "500 задруга у 500 села" обухваћена је и ова задруга.
"Добили смо 15 милиона. Купили смо две озбиљне машине које нам омогућавају технички и технолошки развој. Ми тренутно располажемо са око 540 музних крава, унапредили смо производњу до изнад европског просека", истиче Радован Бокић, директор задруге "Агро Клек".
Ипак, како наводи, проблем им је земља, јер је немају довољно.
"Сада смо тренутно ударили главом о зид, повећавали бисмо и проширивали нашу производњу, међутим основни ресурс земље немамо. На лицитацијама државне земље имамо исти статус као и сви остали и ту играмо једну нелојалну утакмицу. Да држава има мало слуха да погледа шта се овде ради и да одреагује у правцу додељивања и оваквим фармама као стимуланс, али наравно уз правичну надокнаду за државну земљу, ми бисмо се ширили и запошљавали нове људе", објашњава Бокић.
У "Агро Клеку" из године у годину унапређују производњу, запошљавају нове раднике и како истичу њихов основни задатак је задржати што већи број пре свега млађих мештана.
Коментари