Економисти: Најтеже последице претрпеће мала и средња предузећа

Епидемија корона вируса угрозила је здравље читавих нација, али и екомомије свих земаља које се боре са овом кризом.

Државе посежу за бројним мерама како би ублажиле економске последица а са посебеном пажњом примљена је вест да је немачки Бундестаг суспендовао уставну забрану буџетског задуживања и одобрио влади да се за потребе државне касе задужи у износу од 156 милијарди.

Укупан "економски пакет мера" званичног Берлина износи чак 110 милијарди евра, а средства су намењена за очување здравтсвеног система, помоћ грађанима који остану без посла и за очување привредних активности.

Државни врх Србије најављује свеобухватан програм помоћи пре свега приватном сектору. Председник ПКС Марко Чадеж најавио је да се планирају пореска растерећења, покривање дела трошкова исплата зарада и повољни кредити за ликвидност.

Саговорници Радио Београда, Владимир Вучковић из Фискалног савета и Милојко Арсић, професор Економског факултета, кажу да су најављене мере добар наговештај, у складу са очекивањима приватног сектора, али да за коначну оцену треба сачекати усвајање конкретних мера Владе.

Вучковић упозорава да мере морају бити ограничене трајањем заразе и њених непосредних последица по привреду. "Сада мора да се делује агресивно и да се уласком у буџетски дефицит помогне привреди да преброди кризно време, али то не сме да прерасте у трајно решење, да не начинимо штету по буџет и јавне финансије које ћемо морати годинама да отклањамо", нагласио је Вучковић.

Професор Милојко Арсић сматра да су предложене мере у складу са потезима које повлаче владе широм света, са циљем да се, по престанку кризе, привреда опорави у што краћем року. Напоменуо је да мере могу да ублаже последице али не и да их у потпуности спрече.

"Најтеже последице претрпеће мала и средња предузећа која немају резерве ликвидности за исплате зарада у случају обуставе рада, тако да ће неизбежно бити изгубљено много радних места. Незапосленост ће додатно порасти, јер ће због глобалне кризе у земљи остати много наших грађана који су радили у иностранству", рекао је професор Арсић.

Милојко Арсић указује да ће раземере штете које ће претрпети наша економија зависити од трајања епидемије али и брзине опоравка привреда на које је наша земља веома упућена, пре свих Немачке и Италије.

Арсић предвиђа да ће током опоравка, примања у приватном сектору бити нижа него пре избијања епидемије. Зато сматра да је најава да ће плате у јавном сектору остати непромењене и гарантоване није добра порука за грађане.

"Ово време тражи солидарност свих у друштву. Подсећам да смо приликом ранијих криза уводили порез солидарности и мислим да ће нам та мера поново бити неопходна, јер ћемо се суочити са фискалним дефицитом, који се мора надокнадити", истако је професор економског факултета Милојко Арсић.

Владимир Вучковић из Фискалног савета дугачије гледа на меру која је изазвала бројне контроверзе. Оцењује да је порука да су запослени у јавном сектору безбедни а да ће о приватном сектору бринути држава "у овом тренутку охрабрујућа и смирујућа".

Он истовремено упозорава да ће од трајања кризе зависити и размере буџетског дефицита. "Што дуже потраје то стање, ни плате у јавном сектору неће моћи да се одрже на садашњем нивоу", закључио је Владимир Вучковић.

Саговорници Радио Београда указују да ће по окончању пандемије највећи изазов за све националне економије бити сузбијање инфлације и скок каматних стопа.