На које видове дискриминације се запослени најчешће жале

Од деградирања запосленог до отказа, бројни су примери дискриминације запослених. Тога нису поштеђени ни представници синдиката, а поједине фирме, кажу у Самосталном синдикату, не дозвољавају ни формирање синдикалних организација.

"Председник синдиката добио је отказ. Његова супруга, која је радила ту, добила је отказ. После годину дана је враћена на посао, али као лаборант добила је радно место да преноси камење, пошто се ради о каменолому. Без обзира на то да ли је приватна фирма, да ли је државна фирма, да ли је неко јавно предузеће, када се дође до тога да се неко некоме не свиђа, онда постоји спремност да се дâ отказ", истиче председник Савеза самосталних синдиката Србије, Љубисав Орбовић.

Синдикат "Независност" тражи да се дискриминација запослених и приморавање на учествовање у активностима које нису синдикалне прогласе кривичним делом. Траже и право да правно заступају раднике који нису спремни да лично покрену судске спорове.

"Ово је проблем пре свега великих јавних предузећа, која имају партијску управу и то на краткој узици ових који врше дужности на одговарајуће време и ово је проблем страних компанија, а један број њих је изгледа изборио један специфичан, недодирљив положај", указује председник УГС Зоран Стојиљковић.

Бобан Атанацковић из Уније послодаваца напомиње да послодавци који се тако понашају представљају нелојалну конкуренцију осталим послодавцима који се придржавају закона.

"Сматрамо да држава апсолутно треба да предузме значајније мере око тога да се, кад знамо да постоје такве појаве, оне санкционишу", додаје Атанацковић.

Ресорни министар позива запослене да пријаве сваки случај дискриминације.

"У тренуцима када се нисте обратили суду, ви можете да тражите од неких других институција помоћ, да ли ће то бити повереник или инспекција рада, наша дужност и обавеза је да изађемо и да радимо у складу са законом. Свакако, оног тренутка кад се обратите суду, ми ту морамо да ставимо ту једну паузу или зарез и да сачекамо одлуку суда и ту нама отприлике престаје могућност да делујемо даље", истиче министар Зоран Ђорђевић.

Резултати рада инспекција објављују се у три регистра: о кршењу права из радног односа и безбедности на раду, о трудницама и о особама с инвалидитетом. Осуда јавности, сматра министар, може бити ефикаснија од казни, које су у неким случајевима неадекватне и неефикасне.