Исплата старе девизне штедње у региону - двојни аршини међународних судова

Србија је 28. фебруара исплатила прву рату старе девизне штедње клијентима у републикама бивше СФРЈ који су имали рачуне у банкама чија је матица била у Србији. Реч је о 6.400 штедиша који су добили спор по тужби у Међународном суду за људска права у Стразбуру. Својевремено је словеначка НЛб банка исплатила хрватским штедишама милијарду евра старе штедње. Зашто клијенти тј. банке из Србије не могу да остваре слична права и да ли и ту постоје двојни аршини међународних судова?

Укупан износ са каматама који би Србија требало да исплати у осам полугодишњих рата је 87,1 милион евра.

За исплату прве рате је уплаћено 10,9 милиона евра. Тако ће бити до 2023. године, јер ће тај износ бити исплаћиван сваког 28. фебруара и 31. августа на основу закона који је наша земља донела пре четири године.

Реч је о исплати девизним штедишама и клијентима из Босне и Херцеговине и Хрватске који очекују исплату улога које су имали у "Инвестбанци Сарајево" и "Југобанци Сплит и Ријека", али и у "Новосадској банци". Сличну обавезу имају Словенија и Босна и Херцеговина.

"Управа за јавни дуг тврди да су средства из 'Инвест банке' и Југбанке' у Београду пренета на домаће банке у Босни и Херцеговини. Те штедише морају покренути управне спорове у Србији и побијати такве ставове јер ми немамо ту информацију да су средства икада из Србије после 27. априла 1992. враћена у Босну", наводи Амила Омерсофтић из Удружења девизних пензионера БиХ.

Адвокати кажу да наша земља поштује обавезе, али да је неуобичајено да Хрвати траже исплату и добијају је, а да су узурпирали имовину наших банака и опростили дугове хрватским клијентима који су настали у тим банкама.

Суд у Стразбуру је донео одлуку на штету Србије, али није јасно зашто то не би важило за наше штедише у споровима који се воде у хрватским судовима иако је Србија консултовала Суд у Стразбуру око правног основа за реципрочне мере.

"Због тога што Република Хрватска у моменту доношења тих закона и подзаконских аката није била потписница Европске конвенције о људским правима и темељним слободама, без обзира што су управо ти акти који требају бити предмет преиспитивања односно који морају да се упореде са темељним европским и фундаменталним вредностима јесу били основ на основу кога је дошло да одузимања да не кажем национализовања имовине српских предузећа и банака у Хрватској", објашњава Иван Симић, адвокат заступник наших банака.

Неке републике бивше СФРЈ су пре три деценије од штедиша откупљивале девизну штедњу на секундарном тржишту уз велики попуст. У том случају није било судских поступака, а за те државе је то било вишеструко јефтиније.