"Србија финансијски стабилна"

Синиша Мали је изјавио да су пројекције да ће до 2025. године БДП наше земље износити 73 милијарде евра, док ће у наредној деценији чак бити удвостручен.

Према његовим речима, до таквог резултата Србију ће довести стабилна макроекономска политика, јавне финансије, улагања од 14 милијарди евра у оквиру програма "Србија 2025" у инфраструктуру, здравство, образовање, дигитализацију, али и прављење повољне ситуације за долазак страних инвеститора.

Мали је истакао да је 2019. година била економски једна од најуспешнијих за Србију, додајући и да је била важна из два разлога – завршетка мера фискалне консолидације и велике стопе раста.

Министар финансија је казао да је стопа економског раста прошле године у Србији износила 4,2 одсто, наводећи да је у последњом кварталу износила чак 6,1 одсто и то упркос увођењу квота на извоз челика и приштинских такси.

Говорећи о фискалним резултатима, Мали је навео да Србија већ четврту годину има суфицит у буџету и додао да је за последња два месеца планирала дефицит у буџету, али да је опет на нули и да је српски буџет у плусу за 20 милијарди динара, јер боље иде наплата пореза и трошкови се држе под конролом.

Министар је подсетио да је прошле године повећана и плата у јавном сектору од осам до 15 одсто и навео да је просечна плата у децембру прешла цифру од 500 евра и износила 509 евра.

Најавио је и да ће из године у годину наставити да расте и минимална цена рада.

Говорећи о јавном дугу, Мали је рекао да се на том пољу води апсолутно одговорна политика и указао да учешће јавног дуга у БДП-у данас износи испод 50 одсто, док је 2013, 2014 и 2015. јавни дуг имао учешће 75 одсто БДП.

Подсетио је да се стопа незапослености снижава и да је прошле године била најнижа од када се прати, односно од 1996. године, додајући да је износила 10,4 одсто, док је у четвртом кварталу прошле године износила 9,7 одсто.

Мали је указао и да се повећава број радних места, истичући да је у последње четири године отворено нових 200.000 радних места.

Осврнуо се и на прилив страних директних инвестиција и подсетио да је Фајненашал тајмс навео да је Србија у 2019. привукла највише страних директних инвестиција у свету у односу на своју величину и да су оне износиле 3,8 милијарди евра бруто у оквиру 105 пројеката.

Табаковић: НБС ће наставити да чува финансијску стабилност

Јоргованка Табаковић је истакла показатеље који потврђују финансијску стабилност земље.

Табаковићева је рекла да је ниво проблематичних кредита смањен на 4,1 одсто у децембру 2019, што је за око 80 одсто мање у односу период од пре само око четири године.

Гувернерка је нагласила да је динарска штедња у 2019. повећана за 30 одсто у 2019. години и да је на крају 2019. износила 80 милијарди динара, док сада износи 83 милијарде.

"Ове године ћемо 70 одсто прихода од нашег послосвања уплатити у буџет, а то значи више средстава за нове инвестиције и раст запослености", нагласила је Табаковић.

Гувернерка је нагласила да ће НБС наставити да чува стабилност финансијског система земље.

"То нас у НБС обавезује да и у наредном периоду наставимо да радимо непристрасно, у корист свих грађана Србије, без обзира на то да ли су потрошачи, послодавци, штедише или инвеститори. То ћемо радити обезбеђујући стабилност, јер је она кључна тачка у којој се сусрећу интереси свих, као Андрићеви мостови".

Табаковић каже и да се мало говори о инфлацији у Србији, али да се зато лакше планира и послује.

Истакла је да може да обећа да НБС неће мењати ни правац ни темпо рада, да наставља да буде чувар стабилности, да делује проактивно и да буде један од лидера у иновацијама.

Приметила је да се данас дискутује о томе да ли ће Србија да расте по стопи од четири, пет или шест одсто, док, каже, истовремено постоји консензус да ће раст свакако бити динамичан и вођен инвестицијама, извозом и потрошњом.

"Важан предуслов за такав темпо и структуру јесте очување укупне стабилности - монетарне, финансијске, фискалне, политичке. И на овом месту желим да поменем Александра Вучића, који је једини разумео целовитост система укупне економије и који је заложио сав свој људски и политички капитал за будућност Србије. Није било ни лако ни популарно, јер је наша економија била у великим структурним проблемима", нагласила је гувернерка.

Напоменула је да се повећава и увоз, при чему се око три четвртине раста увоза од почетка инвестиционог циклуса односи на раст увоза средстава за репродукцију и средстава за рад.