"Папрено" скупе некретнине у Србији – детаљан приказ цена

Начелница Одељења за процену и вођење вредности непокретности Републичког геодетског завода, Ана Ђурковић, каже да су станови у 2019. години били најтраженији на тржишту непокретности, као и да цене станова расту, али не расту свуда исто.

Најскупљи квадратни метар 2019. године коштао је 8.683 евра у "Београду на води", али Ђурковићева наводи и да је Врачар традиционално локација на којој су цене високе, као и да се све више види пораст цена непокретности на Новом Београду.

Нагласила је да се разликују цене у новоградњи и староградњи и да је то прилична разлика што се тиче Београда.

На пример, у општини Стари град је просечна цена станова у староградњи 2.000 евра, а у новоградњи је 2.241 евро. У Савском венцу просечна цена квадрата у новоградњи достиже цену од 3.000 евра, а у Раковици је око 1.000 евра у просеку.

"То је прилично велики распон цена у централним градским општинама", додаје Ђурковићева.

Указала је да је Земун ове године забележио раст цена у односу на прошлу годину.

Када је реч о градовима широм Србије, у Бору је најнижа средња цена од 305 евра по квадрату и нема продаје станова у новоградњи, што значи да је то тржиште неразвијено.

Нови Сад је иза Београда први по висини просечне цене квадрата – 1.100 евра је просечна цена у староградњи, а у новоградњи 1.200 евра.

Истиче да и цене квадрата по градовима доказују да је новоградња у експанзији, јер су цене квадрата у новоградњи свуда више.

Најатрактивније локације, осим "Београда на води" јесу "West 65" на Новом Београду, "Резиденс" у Улици кнеза Милоша, "Скајлајн", "Парк 11", Блок 32, Грамшијева, "Сакура парк"...

"Ако погледамо прве три, видимо да је цена око 3.000 евра, а најниже цене на атрактивним локацијама су око 2.000 евра по квадрату", каже Ђурковићева.

Говорећи о ценама у туристичким центрима, Ђурковићева каже да се на Копаонику види да је староградња скупља него новоградња, док је рецимо на Златибору приметан пораст новоградње.

"Последњих година Златибор се убрзано гради, па је цена новоградње скупља од староградње", додаје Ђурковићева.

Истакла је пример Сокобање, где је порасла цена квадрата на 1.020 евра, а где нема продаје староградње.

Када је реч о пословним просторима, Стари град са 14.000 евра по метру квадратном најскупљи и то је продат пословни простор у Кнез Михаиловој улици.

Што се тиче цене квадрата гаражних места, најскупља су на Врачару и износи 2.727 евра по квадрату, а гаража у Новом Саду у Пупиновој палати је продата за једну од највећих цена.

На питање да ли се купује више готовином или на кредит, Ђурковићева наводи да је кеш купаца око 70 процената.

"Када је новоградња у питању грађани су се одлучивали на кредит у 31 одсто случајева, а код староградње у 29 одсто случајева – то није толико велики проценат куповине на кредит", каже Ђурковићева.

Када је реч о томе где цене станова највише расту, Ђурковићева каже да је у Крагујевцу стагнација цене, а у Београду цене највише расту.

Цена станова у Београду и Новом Саду се разлику за 13 одсто.

Грађани су куповали више станове у староградњи, али је велика експанзија градње – 16 одсто је повећана градња у односу на претходну годину.

Говорећи о продаји индустријског и пољопривредног земљишта, Ђурковићева је истакла да је она порасла за три године за пет до седам одсто.

"Пољопривредно земљиште је у Војводини најскупље. Најскупље земљиште је продато у Бачкој Тополи у Гунарашу и било је близу 100.000 евра по хектару", навела је Шурковићева.

Највећа површина која је продата је у Новом Бечају 600 хектара за 4.800.000 евра.

У Јужнобачком округу су највише цене по хектару, а онда следи Севернобачки округ, закључује Ђурковићева.