Шта Србија радије бира – домаће или стране производе

Због дизајна и престижа купујемо италијанску одећу, кинеску због цене, турску јер "имају добар памук". Свака роба нађе купца, а наш, домаћи, све више одустаје од пароле да је увозно боље, кажу домаћи привредници. Тренутно их је само у производњи текстила, од доњег веша до високе моде, око 500.

"Водимо рачуна да не наплаћујемо тај бренд као ти страни брендови који имају ту екстрацену, него морамо дугорочно да имамо добар приступ према купцима да људи који плате одређену цену, добију квалитет који ће им дуго трајати", каже Урош Момировић из "Моне".

И хемијска индустрија је попут текстилне девастирана 90-их година. Последњих година ситуација се мења, па се на списак добрих детерџената, али и шминке враћају и домаћа имена.

"За нас су мислили да смо италијанска фирма по наступу и по дизајну. Ја морам да признам да сам ја то у почетку и злоупотребљавала јер многа врата су ми се затварала. Кад кажем да смо домаћа фирма у тренутку нам се врата затварају, говорим о пре 15 година. Сада се ситуација променила", указује Мила Литвињенко из "Ауре".

Увозно скупље због рекламе 

Стеван Благојевић са Хемијског института каже да имамо фабрике које су старе и преко 100 година а које су веома модерне, које сировине купују из Европе, имају одличне инжењере и технологе и разуман, добар технолошки поступак. 

"Што се тиче странаца, они имају другачију филозофију. Страни производи су обично скупљи јер улажу много у рекламу. Нормално, рекламу ви платите када купите производ", објашњава Благојевић.

Иако реклама подиже крајњу цену производа, управо је добар маркетинг оно што, по оцени стручњака, највише недостаје домаћим произвођачима за успех и на домаћем и на страном тржишту.

"Вредности које тај бренд представља морају бити оне које дели тај потрошач, због тога је честа грешка када говоримо о нашем локалном тржишту, коју наши произвођачи праве, а то је да својим производима дају чак и страна имена, јер је у неком периоду то било модерно, данас наш потрошач хоће да препозна аутентичност, и то производ мора да вам понуди", каже Жарко Малиновић из ПКС-а.

Захваљујући управо аутентичности, на пример џемпер из Сирогојна је осамдесетих година био модни хит у Јапану, са ценом коју су могли да плате само богати.