Влаховић: Србија може да дуплира БДП за десет година
Да ли је светска привреда у сенци коронавируса? Колико економија Србије зависи од дешавања у Кини и Италији? Без одговора на ова питања неће моћи да прође овогодишњи Копаоник бизнис форум. Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за РТС да ће утицај коронавируса на светску економију бити краткотрајан. Наводи да Србија може да достигне раст од седам и више процената и може да искористи тешко стечене шансе које пружа макроекономска стабилност, а за то је неопходна реализација структурних реформи.
Александар Влаховић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да ће утицај коронавируса на светску економију имати краткотрајни негативни ефекат.
"Јуче је композитни индекс 600 највећих светских предузећа пао за четири процента. Берзе су у црвеном. И многи произвођачи у аутомобилској индустрији су зауставили своје производне капацитете у Кини. Међутим, ја очекујем да ће врло брзо та прича да се стабилизује када је светска привреда у питању", казао је Влаховић.
Према његовим речима, ММФ је средином јануара изашао са пројекцијом раста светске привреде у овој години од 2,9 процената.
"Верујем да ће доћи до неке корекције надоле, али заиста не очекујем неки трајни утицај коронавируса, с обзиром на то да смо кроз сличне кризе и епидемије пролазили и у прошлости", навео је Влаховић.
Ствари ће се врло брзо вратити у нормалу
Кинеска економија је, наводи, четири пута јача и већа него што је била када се десила епидемија САРС-а.
"Што се тиче Србије, не би било добро даље успоравање италијанске привреде, с обзиром на то да је Италија један од највећих трговинских партнера Србије. Прошле године Италија је расла 0,2 процента. Ако имате једног од најважнијих трговинских партнера чија привреда пада, онда се то неће одразити добро и на вашу економију. Ипак, очекујем да се ствари врло брзо врате у нормалу", истакао је Влаховић.
Александар Влаховић наводи да је Копаоник бизнис форум одавно постао највећи регионални конференцијски догађај на коме учествује више од 1.300 људи.
"Наша централна тема прошле године је била како Србија да робусним растом достигне просечни стандард у ЕУ. Видели смо да је снажном расту и економска политика посветила највећи део у протеклој години. Мислим да је Бизнис форум са Савезом економиста допринео почетку фискалне консолидације, овог пута уз примену модела штедње. Ми смо то сугерисали од 2010. године", навео је Влаховић.
Додаје да су годинама подржавали монетарну политику коју води централна банка и говорило да није могуће остварити макроекономску стабилизацију, ако влада не буде одговорнија кад је у питању фискална политика, што се, додаје, на крају и показало.
Србија може да дуплира БДП за десет година
"ММФ је темпирао посету Србију према датуму одржавања Бизнис форума и комплетна мисија ММФ-а ће бити на Форуму. Другог дана, након излагања гувернерке Народне банке Јоргованке Табаковић и министра финансија Синише Малог, имаћемо специјално обраћање шефа мисије ММФ-а Јана Мартина Киса. Очекујем да ће ММФ бити много отворенији, али треба очекивати да ће и похвалити рад владе у прошлој години, будући да је други пут узастопце остварен раст од 4,2 посто. Оно што је ММФ и у претходним посетама наглашавао је да је Србији потребан раст од шест или седам процената како би у кратком периоду био удвостручен БДП, а да би се достигао тај раст неопходна је реализација структурних реформи", рекао је Влаховић.
Додаје да је то највећи испит пред Србијом од почетка транзиције.
"Ми упозоравамо да Србија може да достигне раст од седам и више процената и може да искористи тешко стечене шансе које пружа макроекономска стабилност. Пре само неколико година ми смо говорили о високом буџетском дефициту, о растућем јавном дугу, о расту БДП-а који је био незнатан од 0,2 до једног процента. Данас не говоримо о томе. Та макроекономска стабилност је достигнута захваљујући пре свега фискалној консолидацији заснованој на штедњи. Сада говоримо како Србију да гурнемо из ове зоне раста, а чини ми се да је ниво од четири процента годишње максималан у овим околностима, како да је погурамо напред ка седам процената", навео је Влаховић.
За то је, каже, потребно завршити реструктурирање великих јавних предузећа, потребно је јачати институције, обезбедити функционисање институција, не само оних који регулишу тржиште, него и владавине права, потребно је повећати продуктивност и извоз.
Централна тема Форума – четврта индустријска револуција
"Ако погледамо земље попут Чешке, Словачке и Мађарске, те земље су не баш тако давно биле на нивоу развоја на коме се Србија налази. Потребно је унапредити конкурентност, држава мора да се повуче из привреде, да смањи субвенције које упућује ка непрофитним предузећима која се годинама налазе у реструктурирању. Постоји сет од седам системских акција о коме је недавно говорила и Светска банка када је објавила документ о развојној агенди Србије чијом би се реализацијом обезбедило да за десет година дуплирамо БДП. То је могуће", истакао је Влаховић.
Према његовим речима, Србија је 2005. године имала БДП од 22 милијарде.
"Данас је 44 милијарде. Ми смо за 15 година и поред једне стагнације од 2011. до 2016. године успели да дуплирамо БДП. То је неки просечан раст од неких четири процента кад се све сабере од почетка транзиције", рекао је Влаховић.
Централна тема на Копаоник бизнис форуму, како је напоменуо, биће четврта индустријска револуција.
"Говорићемо и о образовању, о будућности посла. Како ће посао у наредном периоду изгледати. Нека занимања ће нестајати, нова ће се појавити, треба бити припремљен за то. Биће и премијерка владе и гувернерка, министри, највећи директори приватних предузећа, велики регионални инвеститори, представнике које долазе из иностранства, председника САНУ Владимир Костић и читав низ других гостију", указао је Влаховић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар