Муке српских сточара – млеко готово пет пута јефтиније од нафте

Узгој млечних крава – најтежи је посао у сточарсту. У производњи без једног слободног дана, опстали су углавном фармери са већим бројем грла.

"Протеклих 16 година се бавимо интензивно производњом млека. Одржава нас то што се у производњи млека брже враћа уложено, односно имате месечне приходе, колики су они, кад би се узела та калкулација, приходи нису огромни, али је то бржи обрт оног што сте уложили", каже Зора Феђур из Товаришева.

У Србији 17.000 произвођача има више од две краве. Пад цене млека на европском тржишту, претходних година је додатно пољуљао несигурну производњу.

"Пре 12 година ја сам имао цену млека две године 40, 42 динара, нафта је била 68 динара. Сада је мени млеко 36, 37, 38 динара, а нафта је 170 динара. Где смо ми ту", пита Стојадин Спасић из Фаркаждина и додаје "када дође крај године џепови су нам празни".

Сања Бугарски из Савеза удружења одгајивача говеда Србије каже да је протекле четири године највећи проблем изузетно ниска цена сировог млека.

"Такође, други део, држава, тачније Министарство упорно покушава да нам помогне, у виду субвенција које се односе или на премију по литри млека или кроз регресе за генетско унапређење, где опет тај део новца друге службе и друге компаније злоупотребљавају", додаје Бугарски.

Иако, кажу сточари, субвенције углавном касне, без њих би многе штале биле празне.

"У млекарском сектору ви имате 25.000 динара субвенцију по грлу, имате седам динара по литри млека и имате право да добијете хектар земље по условном грлу, кад све то саберете то је преко 600 евра по једном грлу што држава да годишње", објашњава Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Седамдесет осто производње млека откупе прерађивачи. Након измене закона о подстицајима, од трећег квартала ове године, држава ће контролисати квалитет млека на свакој већој фарми.